Црна Гуја 3 () је трећи серијал британске комедије ситуације Црна Гуја, који су написали Ричард Кертис и Бен Елтон, и који је емитован од 17. септембра до 22. октобра 1987. године. Серијал је смештен у џорџијанско доба и прати насловног лика, господина Едмунда Црну Гују, који служи као батлер принцу регенту и који се суочава са, или профитира од, трендова тог доба које његов господар прихвата.
Овај серијал је поново смањио број главних ликова у поређењу са претходном, али је укључио значајан број камео улога познатих комичара.Lewisohn, Mark, Blackadder the Third at the former BBC Guide to Comedy. Retrieved 3 June 2007 Серијал је освојио награду БАФТА за најбољу хумористичку серију 1988. године и био је номинован у још три категорије.
Четврти и последњи серијал, Црна Гуја 4, премијерно је емитован 1989. године.
Радња Серијал је смештен у период касног 18. и раног 19. века, познат као регентски период, мада није могуће прецизно одредити датум ни за једну епизоду јер су историјски догађаји и личности који су приказани и поменути (можда намерно) анахронични. На пример, формално регентски период (када је краљ Џорџ III био неспособан за владање због лошег менталног здравља, а његов син Џорџ, принц од Велса, био регент) био је на снази између 1811. и 1820. године, а серијал више пута назива Џорџа „принцем регентом”. Ипак, друга епизода приказује Самјуела Џонсона (који је преминуо 1784. године) како ради на свом чувеном речнику (који је објављен 1755. године). Слично томе, последња епизода је смештена непосредно пре битке код Трафалгара (1805), али Џорџа назива принцем регентом, приказује краља Џорџа III како пати од менталне болести и помиње Артура Велслија као „Велингтона”, иако је титулу „виконт од Велингтона” добио тек 1809. године.
У серији, господин Едмунд Црна Гуја, главни је батлер принца од Велса, размаженог, раскошног и приглупог престолонаследника. Иако је Едмунд веома интелигентан и способан, нема велико лично богатство. С друге стране, с обзиром на лакоћу с којом манипулише принцом, углавном се налази у финансијски удобној позицији. Према Едмундовим речима, служи принца регента цео живот, још од времена када је принц био дојен (када је Едмунд морао да му покаже који део његове мајке је „сервирао пиће”).
Болдрик остаје сличан свом претходнику из претходног серијала, иако његови „лукави планови” више нису ни приближно интелигентни (осим у последњој епизоди). Ипак, највише је свестан политичких, религијских и друштвених догађаја. Пошто је Црна Гуја сада слуга, Болдрик је означен као његов „слуга за све”. У овом серијалу, Болдрик често показује пркоснији став према свом господару, и намерно упоређујући његово лице са његовим шкотским рођаком, Мек Гујом, за ког Црна Гуја верује да је ружан. Црна Гуја га често од милоште зове „Болдерс”, а Болдрик понекад назива свог господара „господин Ц”.
Серијал садржи три главна сета: принчеве одаје, које су раскошно украшене; подрумску кухињу Црне Гује и Болдрика, која је мрачна и прљава (али веома велика и са веома високом таваницом); и на крају кафану госпође Мигинс. Пекара госпође Мигинс била је стални шаљиви мотив у претходном серијалу, а у Црној Гуји 3 је приказана њена потомкиња.
Заплети обухватају „труле” изборне округе, др Самјуела Џонсона, Француску револуцију, Црвени цвет, претерано драматичне позоришне глумце, женске разбојнике који мрзе веверице, праксу решавања сукоба двобојем и разговоре о тактици са војводом од Велингтона.
У последњој епизоди, Црна Гуја стиче богатство и трајно се представља као принц регент након што је правог принца, прерушеног у Црну Гују, смртно ранио војвода од Велингтона.
Улоге
| Роуан Аткинсон || Едмунд Црна Гуја |- | Тони Робинсон || Болдрик |- | Хју Лори || Џорџ, принц регент |- | Хелен Аткинсон Вуд || госпођа Мигинс
Епизоде
Референце
Спољашње везе
Категорија:Црна Гуја Категорија:Британске комедије ситуације Категорија:Британске серије које су се почеле приказивати 1987. Категорија:Британске серије које су се престале приказивати 1987. Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику Категорија:Оригинални програм мреже BBC