Кућа Енис (; такође и Кућа Енис-Браун) је резиденција на адреси Глендовер авенија 2607–2655 у четврти Лос Фелиз у Лос Анђелесу, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе. Пројектовао ју је архитекта Френк Лојд Рајт у стилу мајанског препорода за бизнисмена Чарлса Ениса и његову супругу Мејбел, а довршена је 1925. године на врху брда у Лос Фелизу. Кућа је највећа од четири куће од бетонских текстилних блокова које је Рајт пројектовао у ширем подручју Лос Анђелеса 1920-их; остале су Ла Минијатура, Кућа Сторер и Кућа Фриман. Кућа је често коришћена као локација за снимање — појављује се у филмовима као што је Истребљивач — делом због свог дизајна и близине Холивуду. Кућа Енис је Историјско-културни монумент Лос Анђелеса и Историјски споменик Калифорније, а такође је уврштена у Национални регистар историјских места.
Кућа Енис изграђена је у време када је Рајт прелазио са дизајна у стилу Преријске школе из своје ране каријере ка јусонијанском дизајну своје касније каријере. Састоји се од главне зграде и гаражног крила, који су одвојени двориштем за аутомобиле и повезани пешачким мостом; све ове структуре окружене су високим потпорним зидом. Структура укључује најмање 24.000 бетонских текстилних блокова, који су украшени угравираним шарама. Ту су и прозори од витража и кровови налик на зигурат. Унутрашњост главне куће има око простора, са три спаваће собе и три и по купатила; у гаражном крилу постоји додатна спаваћа соба. Улазни хол се налази испод главног спрата, за разлику од других Рајтових простора. Ентеријери су украшени лустерима, мермерним подовима, мозаичким плочицама, изложеним плафонским гредама и детаљима од кованог гвожђа.
Чарлс и Мејбел Енис су наручили од Рајта да пројектује кућу након пензионисања 1923. године. Нове грађевинске дозволе за оба дела куће издате су у мају 1924, а гаража је завршена у децембру исте године, док је главна кућа завршена у августу 1925. Породица Енис је живела у кући само до 1936. године, након чега је у 44 године променила седам власника. Један од тих власника, глумац Џон Незбит, купио је кућу 1940. и ангажовао Рајта да дода базен, собу за билијар и систем грејања. Након даљих промена власништва, кућу је 1968. године купио Огастус Браун, који ју је додатно реновирао пре него што ју је 1980. донирао Фонду за очување културног наслеђа (TPCH). У наредних 25 година, TPCH је реновирао кућу, која је оштећена током земљотреса у Нортриџу 1994. и додатно нарушена 2005. године током обилних киша. Фондација Куће Енис управљала је и рестаурирала кућу од 2005. до 2011, када ју је продала бизнисмену Роналду Берклу, који је извршио даље поправке. Беркл је продао кућу 2019. године руководиоцима у индустрији канабиса Роберту Розенхеку и Синди Капобјанко; у то време, продајна цена од 18 милиона долара била је највиша за зграду коју је пројектовао Рајт.
Локација Кућа Енис се налази у четврти Лос Фелиз у Лос Анђелесу, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе, на адреси Глендовер авенија 2607 или 2655. Једини прилаз кући је преко Глендовер авеније, уске улице која вијуга кроз Лос Фелиз и окружује зграду са три стране. Кућа, коју је пројектовао Френк Лојд Рајт, смештена је на брду, које се нагло спушта према југу. Рајтове скоро савремене Кућа Џона Сторера и Кућа Семјуел Фриман такође су изграђене на врховима брда; писац Роберт К. Твомбли је написао да је то кућама давало изглед „наизглед непробојних” са улице. Писац за часопис Contemporary Literature је 1997. написао да кућа симболизује Рајтов етос „екстремног индивидуализма” и његову одбојност према урбанизму, посебно с обзиром на њену локацију. Председник Удружења за очување грађевина Френка Лојда Рајта, Џон Пејн, изјавио је 2003. да кућа користи своју топографију на сличан начин као и Рајтови ранији радови у стилу Преријске школе, који су обично били ниско при земљи. Локација се простире на приближно , и широка је од запада ка истоку. Кућа се састоји од главне зграде и гаражног крила, одвојених затвореним двориштем за аутомобиле. Пешачки мост прелази преко дворишта, повезујући северну терасу главне куће са гаражним крилом. Поред тога, у задњем делу главне куће налазе се кои рибњак и базен, као и терасе и други отворени простори са погледом на Лос Анђелес. Кућа Енис гледа на центар Лос Анђелеса и Грифит парк на истоку, а такође је окренута ка Тихом океану на западу. Кућа је једна од неколико зграда у Лос Фелизу које су пројектовали Рајт и његови ученици; друге такве грађевине укључују Кућа Лавел и Кућа Џона Соудена. Пре развоја Лос Фелиза, локација је била део земљишног гранта из шпанског доба познатог као Ранчо Лос Фелиз.
Архитектура Кућа Енис је једна од осам зграда које је Рајт пројектовао у ширем подручју Лос Анђелеса, поред кућа као што су Кућа Милард (Ла Минијатура), Кућа Холихок, Кућа Сторер и Кућа Фриман. Куће Енис, Фриман, Милард и Сторер биле су једине четири куће од текстилних блокова које је пројектовао у Лос Анђелесу; Кућа Енис је највећа од Рајтове четири зграде од текстилних блокова у Лос Анђелесу. Према писцу Хјуу Харту, „Рајт је свој приступ методом текстилног блока видео као потпуно модеран и демократски израз свог идеала органске архитектуре”. Мало његових клијената је на крају наручило пројекте са текстилним блоковима, с обзиром на новину грађевинске методе. Како је The New York Times касније рекао: „Осим слободоумне наследнице нафтног богатства Алин Барнсдал, са којом се стално свађао, његови шаролики клијенти укључивали су продавца накита [Семјуел Фриман], удовицу која се бавила ретким књигама [Алис Милард] и пропалог доктора [Џон Сторер]”. Након пројектовања четири куће од текстилних блокова, Рајт је наставио да пројектује различите зграде од бетонских блокова широм САД, укључујући јусонијанске куће направљене од „јусонијанских аутоматских” блокова.
Кућа Енис изграђена је у време када је Рајт прелазио са дизајна у стилу Преријске школе из своје ране каријере ка јусонијанском дизајну своје касније каријере. Понекад се описује као да има дизајн мајанског препорода, инспирисан мотивима Пук архитектуре у Ушмалу. Џим Гишард, који је помагао у обуци доцента за кућу 1980-их, рекао је да је архитектонски стил куће изабран јер је Рајт желео „архитектуру која је аутохтона за Америку” и сматрао је да је мајански стил погодан за југозапад САД. Рајт је написао да су га инспирисали мотиви америчких староседелаца и Мексиканаца, изјавивши 1957. да је желео да у неком тренутку посети Централну Америку. Кућа је такође описана као грађевина у стилу „калифорнијске романце”, јер је њен дизајн био под утицајем бројних архитектонских стилова, укључујући египатски, кинески и западноевропски. Писац Мерил Шлајер описао је шаре у дизајну куће као да су под утицајем јапанске или маварске архитектуре. Чланак у Architectural Record из 2001. описао је дизајн као да носи елементе кубизма или лекорбизијанизма, док је наведено да је Рајтов утицај и даље очигледан.
Екстеријер мини|Главна улазна капија куће, са погледом на двориште за аутомобиле Главни улаз је кроз пар капија за пешаке и возила, које су украшене мајанским мотивима. Капија за возила води у двориште за аутомобиле, које је окружено ниским зидом. Двориште је, заузврат, повезано са одвојеном надстрешницом или полуотвореном гаражом са простором за два возила. Врата воде из дворишта директно у лођу главне куће; првобитни планови предвиђали су отворену лођу, али је затворена како би кућа имала директан улаз из дворишта. Спољни базен, који датира из 1940. године, налази се на тераси која се наслања на северну фасаду куће. Базен се различито наводи као да мери или . Тераса се наслања на спаваћу собу и библиотеку унутра. И главна кућа и гаражно крило имају велике прозоре и сложене стубове.
Зидови Извори се не слажу око тога да ли кућа користи 24.000, 27.000, 40.000 или 45.000 бетонских текстилних блокова. Блокови су направљени од деградираног гранита са саме локације, који је мешан са песком, шљунком и водом, а затим изливан у калупе. Окер боја ових блокова добијена је мешањем ових материјала са земљом са локације. Бетон је подсећао на ћерпич који се користио у мајанским храмовима, а Рајт је такође сматрао да се материјал уклапа у топографију и климу југозапада Сједињених Држава. Малтерске спојнице постављене су између блокова, који су међусобно причвршћени челичним петљама; блокови такође садрже челичне шипке. Назив „текстилни блок” потиче од чињенице да су шипке интегрисане са блоковима како би се добио изглед који подсећа на плетиво. Рајт је веровао да ће текстилни блокови заштитити кућу од оштећења услед земљотреса — што се показало нетачним током земљотреса у Нортриџу 1994. — и да ће бетон пружити заштиту од пожара и хладити кућу. Рајтов асистент Едгар Тејфел такође је тврдио да се блокови могу масовно производити, слично фабричким производима.
Типичан блок тежи , са квадратним странама димензија . Сваки блок је дебео . Блокови су украшени шарама јер, иако је Рајт волео бетон због његове савитљивости, такође је сматрао да се обичан бетон доживљава као непривлачан. Постоје угравиране шаре грчког кључа које се различито карактеришу као да нејасно подсећају на мало слово „g” (могућа референца на симбол масонског реда, чији је члан био првобитни власник Чарлс Енис) или на локалне биљке. За разлику од Куће Фриман, где су коришћене две шаре у огледалској симетрији, Кућа Енис користи једну шару, а блокови су оријентисани у истом смеру. (S.217) Блокови су произведени у 20 или 24 облика; неки су мањи од стандардног блока, док су други имали шаре на више страна или уметнуте стаклене панеле. Текстилни блокови су лако упијали влагу и били су подложни пропадању због нечистоћа које су постојале приликом ливења блокова.
Спољни зидови куће направљени су од два слоја бетонских блокова, са ваздушним простором између њих, који су подупрти темељима у нивоу тла. Блокови на спољним зидовима су померени, што им даје изглед веће масивности, а и унутрашње и спољашње стране зидова имају угравиране шаре. Спољни зидови имају увлачења како се уздижу, дајући фасади масивност сличну мајанском храму. Око куће се налазе велики потпорни зидови, такође направљени од текстилних блокова. Према писцу Роберту Л. Свинију, потпорни зидови чинили су да кућа изгледа већа него што заправо јесте. Зидови су структурно одвојени од остатка куће и ојачани су бетонским гредама димензија . Управно на потпорне зидове, и испод куће, налазе се решеткасти зидови, који су постављени на сваких . Простори између решеткастих и потпорних зидова испуњени су земљом и песком.
Прозори и кров мини|Детаљ крова куће Фасада садржи витражне прозоре у златној, зеленој, плавој и љубичастој боји, који су приказивали глициније. Ово су били последњи витражни прозори које је Рајт пројектовао за стамбену зграду током свог живота, пошто је у својим каснијим кућама почео да користи перфориране дрвене блокове. Постоје 32 витражна панела, подељена на 29 витражних прозора и троја витражна врата. Коначни дизајн прозора био је у супротности са Рајтовим првобитним плановима, који су предвиђали шару у облику блока која би одражавала фасаду. Прозорски прагови имају велике надвратнике, који штите унутрашњост од јаке сунчеве светлости. Кровне плоче су подељене на 14 нивоа; облик крова је сличан облику Куће Холихок по томе што су неки делови крова равни, док се други уздижу у зигуратској конфигурацији. Кров укључује телескопске торњеве, који постају прогресивно мањи како се уздижу.
Ентеријер