мини|200п|лево|Калиграфија речи „ислам” Намаз за кишу или салат ел-истиска () је добровољни намаз који муслимани обављају како би молили за кишу, с циљем прекида суше или испуњења неке друге потребе у намери клањача. Састоји се од два реката и клања се у џемату, предвођен имамом.

Пропис намаза за кишу Намаз за кишу је сунети муекеде (потврђени сунет) када киша престане да пада. Ибн Кудама каже: „Намаз за кишу је потврђени сунет, утврђен сунетом Божијег Посланика и његових халифа”.Ибн Кудама, Ел-Мугни, 3/334. Ибн Абдулбер је рекао: „Учењаци су се сложили да је излазак ради обављања намаза за кишу, када престане киша с неба и када се суша одужи, прописани сунет који је успоставио Божији Посланик, и око тога нема разилажења међу муслиманским учењацима”.Ибн Абдулбер, Ет-Темхид, 17/172.

Начин обављања намаза Имам предводи људе у намазу од два реката. На првом рекату наглас учи Фатиху и суру Ел-Ала, а на другом суру Ел-Гашија. Намаз за кишу је потпуно исти као и Бајрам-намаз, па се на првом рекату изговара седам текбира, а на другом пет. За намаз за кишу није прописан езан, као ни за хутбу која се одржи, већ се позива речима: „Ес-салату џамиа” (Приступите заједничком намазу).

Затим имам одржи хутбу присутнима. Када заврши са хутбом, пожељно је да имам, а и сви клањачи, окрену своје огртаче — било да је то шал или абаја. То се чини тако што се десна страна пребаци на леву. Потом се окрену према кибли и моле Бога (упућују дову), подигнутих руку, предано и понизујуће.

Преноси се од Ибн Абаса да је рекао: (Забележио Тирмизи и оценио га као веродостојан).

Од Аише, нека је Бог задовољан њоме, преноси се да је рекла: (Забележио Хаким и оценио га као веродостојним).

Правни стручњаци (фукаха) имају три мишљења о томе да ли хутбу треба одржати пре или после намаза:

Одржавање хутбе након намаза. Ибн Кудама ел-Макдиси каже: „Тачно је да се хутба држи након намаза.” Ово мишљење заступају Малик, Шафија и Мухамед ибн ел-Хасан. Ибн Абдулбер каже: „То је став већине правника, на основу изјаве Ебу-Хурејре: ’Клањао је два реката, а затим нам је одржао хутбу’, и изјаве Ибн Абаса: ’Учинио је у намазу за кишу исто што и у бајрам-намазима.’” Да се хутба одржи пре намаза. Ово се преноси од Омер, Ибн Зубејра, Абана ибн Османа, Хишама ибн Исмаила и Ебу-Бекра ибн Мухамеда ибн Амра ибн Хазма. Ово мишљење су заступали и Лејс ибн Сад и Ибн ел-Мунзир, на основу предања од Енеса и Аише: „Да је Посланик, с.а.в.с., одржао хутбу и затим клањао.” Дозвољеност обе могућности: тј. да постоји избор да се хутба одржи пре или после намаза.

Препоручене радње пре изласка на намаз

Пре изласка на намаз препоручује се: покајање, давање милостиње, исправљање неправди, помирење завађених и пост од три дана. Након тога, одређеног дана се излази на намаз. Излазе и деца, старци, жене, а дозвољено је извести и стоку.

Намаз за кишу у историји

Емир Ебу Саид Године 723. по хиџри (1323. н. е.), Мароко је погодила тешка суша и глад, што је утицало на становништво и економију. Као одговор на ову кризу, емир Ебу Саид је организовао намаз за кишу, праћен дељењем милостиње, молећи за кишу и крај кризе. Такође је предузео економске мере за подршку грађанима, као што је отварање складишта жита и пружање помоћи сиромашнима.

Хадиси о намазу за кишу Мухамедс.а.в.с. Најпознатија три хадиса која се преносе од Посланика Мухамеда с.а.в.с. су следећа: Први: Хадис поменут у одељку „Начин обављања намаза” који укључује и намаз. Други:Нухаб ел-ефкар, 5/278. Трећи:Зад ел-меад фи хедји хајр ел-ибад, Ибн Кајим ел-Џевзије, стр. 442. Муса (Мојсије): Прича о намазу за кишу у време посланика Мусе, коју наводи Ибн Кудама, спада у исраилијате (предања из јеврејске и хришћанске традиције). Њена формулација је проблематична и не сматра се веродостојном.Ед-Дурер ес-сенија, неисправни хадиси. Међутим, поменуо ју је Ибн Кудама у својој књизи Ет-Тебјин. Сулејман (Соломон): Хадис о молитви мрава за кишу у време посланика Сулејмана. Овај хадис су забележили Ибн Асакир, Дарекутни и други, али га је Албани оценио као слабог (даиф).Ирва ел-галил, стр. 670. Текст хадиса гласи: Овај хадис има више верзија. Сахаби (другови Посланика): У књизи Ел-Мугни наводи се да је Омер, нека је Бог задовољан њиме, молио за кишу преко Абаса, стрица Посланика, с.а.в.с. Ибн Омер је рекао: „Омер је у 'Години пепела' (период велике суше) молио за кишу преко Абаса, говорећи: ’О Боже, ово је стриц Твога Посланика, с.а.в.с., и ми се Теби преко њега обраћамо, па нам подај кишу.’ Нису се ни померили, а Бог им је спустио кишу.”Ел-Мугни, стр. 153.

Преноси се да је Муавија изашао да моли за кишу. Када је сео на минбер, упитао је: „Где је Језид ибн ел-Есвед ел-Џураши?” Када је Језид устао, Муавија га је позвао и посадио поред својих ногу, а затим рекао: „О Боже, ми Теби као заступника доводимо најбољег и најврлијег међу нама, Језида ибн ел-Есведа. О Језиде, подигни руке!” Језид је подигао руке и молио Бога, па се на западу појавио облак попут штита, почео је да дува ветар и пала је толика киша да су једва стигли до својих домова. И Дахак је једном приликом на исти начин молио за кишу.

Напомене Скраћеница с.а.в.с. означава арапски израз sallallahu alejhi ve sellem, , што у преводу значи „Нека је Алахова милост и мир на Њега”. Ова фраза се у исламу изговара из поштовања након спомињања имена пророка Мухамеда, али и других пророка поменутих у Курану.

Референце

Категорија:Намаз у исламу Категорија:Намаз Категорија:Фикх Категорија:Исламска терминологија