Минојска архитектура је архитектура минојске цивилизације која је цветала на острву Крит и другим егејским острвима током бронзаног доба (око 3000–1100. п. н. е.). Најпознатија је по својим великим и сложеним палатама, које су биле административни, верски и економски центри. Поред палата, минојска архитектура обухвата и градове, виле, гробнице и путну инфраструктуру.

Ова архитектура одражава богатство и комплексност минојског друштва. Карактеришу је вишеспратне грађевине, велика централна дворишта, употреба карактеристичних стубова који се шире ка врху и напредни системи водовода и канализације, што је чини једном од најсофистициранијих у свом времену. Најзначајнији примери минојске архитектуре су палате у Кнососу, Фестосу, Малији и Закросу.

Градови и опште карактеристике грађевина мини|Рестаурирани модел минојске куће пронађен у Арханесу мини|Фреска из храма у палати у Кнососу, која приказује минојску архитектуру Минојски градови били су повезани уским путевима поплочаним каменим блоковима сеченим бронзаним тестерама. Улице су имале систем за одводњавање, а вишим слојевима друштва били су доступни водовод и канализација кроз глинене цеви.. I.B. Tauris: London and New York

Минојске грађевине су често имале равне кровове покривене црепом, подове од гипса, дрвета или камених плоча, и биле су високе два до три спрата. Доњи зидови су обично грађени од камена и крш, а горњи од опеке од блата. Дрвене плафонске греде носиле су кровове.

Грађевински материјали за виле и палате су варирали и укључивали су пешчар, гипс и кречњак. Технике градње су се такође разликовале; неке палате су користиле тесанике, док су друге грађене од грубо исклесаних мегалитских блокова.

На северно-централном Криту, плави и зелени шкриљац коришћен је за поплочавање подова улица и дворишта између 1650. и 1600. године п. н. е. Ове стене су вероватно вађене у Агија Пелагији на северној обали централног Крита.

Палате мини|Велике посуде за складиштење (питоси, грч. πίθοι) у Кнососу мини|Реконструкција палате у Кнососу мини|Канализациони систем палате у Кнососу Минојци су познати по изградњи великих комплекса названих палате. Ипак, упркос имену, данас се сматра да оне нису служиле првенствено као краљевске резиденције. Најпознатије се налазе у Кнососу, Фестосу, Закросу и Малији.

Минојске палате се састоје од крила распоређених око отвореног правоугаоног дворишта. Крила су често вишеспратна, са унутрашњим и спољашњим степеништима, светларницима, масивним стубовима и великим складишним просторијама. Различите палате имају прилично уједначен стил, иако свака има јединствене карактеристике. Обично су усклађене са околном топографијом, посебно са оближњим светим планинама. На пример, палата у Фестосу је усклађена са планином Идом, а Кносос са планином Јуктас, обе на осовини север-југ.Preziosi, D. & Hitchcock, L.A. (1999) p. 86

Сматра се да прве палате датирају из периода Средњег Минојског доба IБ. Међутим, оне нису настале спонтано, већ су биле врхунац дуже архитектонске традиције. Стил палата има претече у ранијим минојским стиловима градње, а старије грађевине су понекад уграђиване у касније палате.. Палате су стално реновиране и мењане, а њихов стил се временом мењао. На пример, ране палате су имале распоред "квадрат у квадрату", док су касније обнове увеле више унутрашњих подела и ходника.Preziosi, D. & Hitchcock, L.A. (1999) p. 121

Функција палата је предмет расправе, иако се зна да су укључивале административне канцеларије, светилишта, радионице и складишне просторе.

Водовод и канализација Током минојске ере изграђени су обимни системи за воду како би се заштитило растуће становништво. Овај систем је имао две примарне функције: прво, снабдевање и дистрибуцију воде, и друго, одвођење отпадних и атмосферских вода. Минојци су користили технологије као што су бунари, цистерне и аквадукти за управљање водоснабдевањем. Равни кровови и бројна отворена дворишта коришћени су за прикупљање воде која се складиштила у цистернама. Значајно је да су Минојци имали и уређаје за пречишћавање воде, попут порозних глинених цеви кроз које је вода текла док не би постала чиста.

Стубови За подупирање кровова, неке више куће, а посебно палате, користиле су стубове направљене обично од дрвета чемпреса (Cupressus sempervirens), а понекад и од камена. Један од најзначајнијих минојских доприноса архитектури је њихов обрнути стуб, који је шири на врху него у основи (за разлику од већине грчких стубова, који су шири у основи да би створили утисак висине). Стубови су били направљени од дрвета, а не од камена, и углавном су бојени у црвено. Постављени на једноставну камену основу, на врху су имали јастучасти, округли капител.Benton and DiYanni 1998, p. 67.

Виле На Криту је ископан велики број комплекса познатих као "виле", углавном у близини палата, посебно Кнососа. Ове структуре деле карактеристике неопалатијалних палата: упадљиву западну фасаду, складишне просторије и трочлану Минојску салу. Ове карактеристике могу указивати на сличну улогу или да су структуре биле уметничке имитације, што сугерише да су њихови станари били упознати са културом палата. Виле су често биле богато украшене, о чему сведоче фреске из Виле А у Агија Тријади.

Заједничка карактеристика минојских вила били су равни кровови. Њихове собе нису имале прозоре према улици; светлост је долазила из унутрашњих дворишта, што је била честа карактеристика медитеранске архитектуре и у много каснијим периодима. У другом миленијуму пре нове ере, виле су имале један или два спрата, док су палате имале чак и три.

Види још Минојска цивилизација Кносос Егејска уметност

Референце

Литература

Категорија:Минојска цивилизација Категорија:Историја архитектуре Категорија:Светска баштина у Грчкој