thumb|right|240px|Чијогами… врста вашија Ваши () је традиционални Јапански папир. Термин се користи да би се описао папир направљен на традиционални начин, коришћењем влакана из коре дрвета гампи, грмља мицумата или козо (папирног дуда), као и од конопље, бамбуса, пиринча и пшенице. У односу на папир западњачког типа, који се производи од дрвене пулпе, влакна вашија су знатно дужа, што га чини чвршћим и издржљивијим. Синоним за ваши је „јапански папир”.
Сировине које се користе у производњи: Конопља Козо () Мицумата () Ганпи () Мајуми () Куџин () Фуки Манилска конопља
Карактеристике thumb|240px|right|Оризуру направљен од вашија thumb|240px|right|Оризуру (направљен од ваши оригами папира димензија 75 mm) Када је западни папир донет у Јапан и постао широко распрострањен током периода Меиџи, традиционални јапански папир је постао познат под именом „ваши”. Опште карактеристике вашија су да је „у поређењу са западним папиром, његова влакна су знатно дужа, што га чини танким, али чврстим, са релативно дугим веком трајања и јединственом текстуром” (иако се ово не може генерализовати због различитих врста и намена). У поређењу са „западним папиром” који се производи од дрвене пулпе, ваши је скупљи због ограничених сировина и ниже продуктивности. Традиционална метода израде користи јединствену технику нагаши-зуки (техника текућег формирања). Међутим, „модерни ваши” (папир са текстуром налик вашију), који се највише користи за шоџи и ханши папир, често се прави од нетрадиционалних сировина и машински, што омогућава масовну производњу. Често је тешко разликовати их само на основу изгледа. Ваши произведен методама и сировинама које се разликују од традиционалних, као и машински произведен ваши, немају довољно дугу историју тестирања издржљивости и отпорности на старење, те многи од њих имају недостатке као што су појава мрља и кртост влакана. Због тога постоје мишљења која не прихватају мешање ове врсте папира са „вашијем” у смислу папира направљеног од традиционалних јапанских сировина и метода.
„Ваши” се користи за рестаурацију културних добара широм света, а због своје изузетне трајности, за коју се каже да је „преко 1000 година”, као и због чврстоће и мекоће, проналази јединствену примену у нихонга сликарству, изради дрвореза и другим областима. Такође се користи као материјал за јапанске новчанице. Користи се и као материјал за неке уметничке занате, делове намештаја и за производњу папирне соли. Пре него што је назван „ваши”, током периода Едо, масовно се производио широм Јапана и користио за израду столарије, кимона и постељине. Последњих година, као природан и еколошки материјал, користи се у ентеријеру (за расвету и сл.), као и за израду диплома и разних сертификата.
Производња „вашија” је распрострањена широм земље, али последњих година број произвођача који користе традиционалне јапанске методе, укључујући и узгој сировина, опада (већином су то мале породичне радионице). Према истраживању Меморијалног музеја Еиширо Абе (град Мацуе, префектура Шимане), број произвођача вашија, којих је 1941. било преко 13.000, до 2016. године је пао на 207, укључујући и машинску производњу. Производња козоа, сировине за ваши, такође је драстично опала, са 3.170 тона (1965. године) на 36 тона (2019. године), према подацима Јапанског удружења за специјалне пољопривредне производе.
Историја вашија Долазак папира као материјала за књиге Претпоставља се да је папир као материјал за књиге стигао у Јапан пре саме технике производње папира, али тачно време није познато.
Према Коџики, у 16. години владавине цара Оџина (285. година), Вани из краљевства Пекче на Корејском полуострву донео је у Јапан кинеске књиге: 10 свитака Аналекти и 1 свитак Класична књига од хиљаду знакова. Ово се сматра првим доласком књига у Јапан. Међутим, како је аутор Класичне књиге од хиљаду знакова живео 100 година после цара Оџина, овај навод је историјски нетачан. Сматра се да су књиге донете у Јапан између 4. и 5. века.
Порекло производње папира у Јапану Постоји више теорија о пореклу производње папира у Јапану. Оне се углавном деле на теорију о аутономном настанку производње папира у Јапану и теорију о преносу технологије од стране досељеника. Постоје различите претпоставке и о времену настанка, а најраније процене указују на 3. до 4. век.
У 5. веку појављују се значајни записи који се сматрају почетком производње папира у Јапану. Према Нихон Шоки, у 4. години владавине цара Ричуа (403. година), први пут су постављени државни писари (фумихито) који су почели да бележе различите догађаје. Претпоставља се да је тада почело званично бележење на папиру, што је створило потребу за његовом производњом. У вези са овим датумом, постоји неслагање од неколико деценија у односу на Коџики.О прерачунавању година владавине цара Ричуа у западни календар, погледајте чланке цар Ричу и Списак периода владавине јапанских царева. Овде је наведен податак из извора Порекло вашија.
Постоји и предање да је производња папира почела почетком 6. века у месту Имадате (данас део града Ечизен) у префектури Фукуи.
Пренос технологије израде папира Средином 6. века, постоји запис да је у првој години владавине цара Кинмеија (540. година) наложено досељеницима из кланова Хата и Аја да саставе породичне регистре. Верује се да је папир коришћен за ове регистре био произведен у локалним заједницама и да су чланови клана Хата производили папир у Јапану. Истовремено, око 538. године,Постоје различите теорије о времену доласка будизма у Јапан, укључујући 538. и 552. годину. За детаље, погледајте чланак о доласку будизма у Јапан. доласком будизма, верује се да је донета и технологија производње папира из краљевства Пекче.
Историја технологије производње папира почиње са унапређењима које је увео Цај Лун током кинеске династије Источни Хан. Технологија производње папира пренета је из Кине у Јапан преко корејског краљевства Когурјо у 18. години владавине царице Суико (610. година). Званичан запис о томе налази се у Нихон Шоки. Такође, сматра се да су мајстори за израду папира већ постојали у Јапану у 7. години владавине цара Кеитаија (513. година), када су из Пекчеа дошли учењаци „Пет класика”, што је довело до ширења кинеских карактера и будизма, а преписивање сутри је играло важну улогу у ширењу будизма.
У Нихон Шоки стоји: „У пролеће, трећег месеца осамнаесте године (владавине царице Суико), краљ Когурјоа је послао монахе Дамђинга и Хоџоа као данак. Дамђинг је познавао пет класика, умео је да прави боје, папир и туш, а такође је знао да прави и млински камен. Сматра се да је то био први пут да се такав млински камен правио у Јапану.” У периоду Асука, 610. године, монах Дамђинг из Когурјоа је био вешт у изради папира и туша, а такође је правио и посебан млински камен на водени погон. Напоменуто је да је само израда млинског камена била први пут забележена у Јапану. Постоје различите теорије о намени овог млинског камена: за производњу пигмената, за производњу сојиног млека у храмовима, или за млевење и раздвајање влакана за производњу папира, али ниједна није коначно утврђена. Најстарији сачувани ваши са познатим датумом је папир за породичне регистре из провинција Мино, Чикузен и Бузен, који се чува у Шосоину. Такође, најстарији сачувани препис сутре, Шобутсу јошукјо из храма Ниши Хонган-џи, написан је на квалитетном папиру за преписивање и носи датум 18. март 6. године ере Јунканг владара из западне династије Ђин (7. мај 296. године).
Домаћа производња папира — Нара период — Оснивање Бироа за архиве (Зушорјо) Око 100 година након доласка технологије производње папира, почела је озбиљна домаћа производња. Према Документима из Шосоина, до 737. године, производња папира је почела у провинцијама Мимасака, Изумо, Харима, Мино и Ечизен.
Успостављањем Таихо законика, основан је Биро за архиве (Зушорјо) за састављање националне историје (Коџики и Нихон Шоки) и локалних записа (Фудоки). Овај биро је био задужен и за производњу и набавку папира.
Од 34 запослена у Бироу за архиве, 20 су били писари, а 4 су били мајстори за израду папира (зошишу). Поред тога, под Бироом за архиве, у провинцији Јамаширо основана је радионица Камија-ин и 50 специјализованих домаћинстава за производњу папира (камико), која су била ослобођена пореза уз обавезу да годишње произведу 20.000 листова папира за државне потребе. Папир се такође производио и у другим регионима, где је прикупљан као порез у натури (чо).
Године 739., основан је Биро за преписивање сутри (Шакјоши), што је довело до повећане потражње за папиром. Према документу Зушорјо-ге из 774. године, као места производње папира наводе се провинције Мимасака, Харима, Изумо, Чикуши, Ига, Казуса, Мусаши, Мино, Шинано, Козуке, Шимоцуке, Ечизен, Ечу, Ечиго, Садо, Танго, Нагато, Кии и Оми.
Међутим, у овом периоду папир је и даље био редак и скуп производ, који се није користио у свакодневне сврхе. За уобичајене потребе користиле су се јефтиније и издржљивије дрвене плочице (мокан). Такође, већ искоришћени папир се често поново користио тако што се писало на његовој полеђини (шихаи монџо).
Врсте папира према сировинама Конопљин папир () Конопљин папир је најстарија врста папира. Сировина су била влакна конопље (hemp) и рамије (ramie), а пулпа се добијала од старих конопљаних тканина и рибарских мрежа. Влакна конопље су веома чврста, па се тканина ситно сецкала, кувала или млела у млину пре него што се од ње правио папир. Да би се добила глатка површина, готов папир се ударао чекићем (ками-гинута) или глачао камењем, шкољкама или животињским кљовама. Такође, да би се спречило разливање туша, на површину се наносио прах од минерала попут гипса, кречњака или глине. Понекад се папир премазивао и скробним прахом. Временом, конопљин папир је замењен папиром од козоа (кокуши), који је био лакши за производњу и руковање. Кокуши Коку се односи на дрво козо (, папирни дуд), а сировина су влакна из коре младих грана. Као и конопљин папир, кувао се пре прераде. Површина је била нешто грубља, али су влакна дужа, што је папир чинило веома чврстим. Користио се за преписивање сутри, званичне документе, па чак и у грађевинарству, најчешће у природној боји. Хиши (Ганпи папир) Папир направљен од ганпија, са фином и сјајном текстуром. Влакна ганпија су кратка и сјајна, па је због свог отменог изгледа касније назван и ториноко-гами („папир детета птице”). Данши () Данши је дебео и изразито бео папир. Сировина је дрво мајуми (), листопадно дрво из породице Celastraceae, које се углавном користило за израду лукова. Користила су се влакна из коре младих грана. Познат и као „папир мајуми из Мичинокуа”, одликовао се дебљином и лепом белом бојом.
Врсте папира према намени У Документима из Шосоина помиње се више од десет врста обојеног папира, као што су гошики-гами (папир у пет боја), саишики-гами (обојени папир) и асаги-гами (светложути папир), који су бојени биљним бојама. Такође се наводи више од десет врста украсног папира, украшених златним и сребрним листићима, као што су кинхаку-мурасаки-гами (љубичасти папир са златним листићима) и гинхаку-шики-бени-гами (црвени папир са сребрним листићима). Разликују се и папири према начину обраде, као што су учи-гами (ударани папир) и цуги-гами (спојени папир), као и према облику и квалитету: нага-гами (дугачки папир), тан-ши (кратки папир), ханши (полу-папир), џо-ши (врхунски папир) и чу-ши (средњи папир). Према намени, помињу се рјо-ши (папир за писање), ша-ши (папир за преписивање), хјо-ши (папир за корице) и шоџи-рјо-ши (папир за преграде), што сведочи о успостављеној производњи у Јапану.
Култура папира у Нара периоду У овом периоду, култура употребе папира била је дубоко повезана са будизмом, који је био државна вера. Настале су бројне будистичке скулптуре од папира и лака (каншицу-зо) и преписани су многи свети списи. Међу њима, Хјакуманто Дарани из 770. године сматра се најстаријим сачуваним штампаним делом на свету.
Успостављање „Камија-ин” и технике „нагаши-зуки” — Рани Хеиан период — Устаљивање назива „ками-суки”