Харка (титула)и такође по неким изворима може Хорка (титула)Tamás Hölbling, A honfoglalás forráskritikája I. – A külföldi kútfők, Ad Librum Kiadó, 2010, p. 263 и Карчас (, , ) била је титула коју су користила мађарска племена у 9. и 10. веку. Према византијском цару Константину Порфирогенету у делу „De administrando imperio“, харка је особа која је носила титулу и је имала судску власт. За време владавине Константина, харка је био трећи највиши достојанственик мађарске племенске конфедерације, пре оснивања државе, после кенде и ђуле. Међутим, у другим изворима, термин се примењивао на војног вођу (као што је Булчу, који је предводио мађарске снаге у бици код Лехфелда). Свакако су у неком тренутку у 10. веку улоге харке и ђуле (главног ратног заповедника) постале сличне, при чему је хорка имала власт у Западној Трансданубији, а ђула у Трансилванији на истоку. У каснијим изворима реч се појављује само као лично име.Róna-Tas András: A honfoglaló magyar nép: Bevezetés a korai magyar történelem ismeretébe. Budapest: Balassi. 1997. Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983.
Улога харке Византијски цар је сазнао за предметни положај од мађарске делегације која га је посетила око 948. године. Шеф посланства био је Булчу харка, а један од чланова био је принц Термечи из династије Арпада. Цар помиње судску природу поменутог достојанственика.Szerk.: Györffy György, függelék: Elter István. A magyarok elődeiről és a honfoglalásról – Kortársak és krónikások híradásai. Osiris Kiadó Budapest 2002.
Андраш Рона-Таш, упоређујући систем власти западних Туркијаца и Хазара са системом Мађара, утврдио је да Харка, као трећи влагајући ранг, може одговарати елтеберу једном од најважнијих војних чинова код зуркијаца. Потоњи је био надзорник и судија страних народа, а у тој улози је обављао и војно-командантске дужности на челу помоћних народа.
Носиоци титуле Цар именује шефа делегације која га је посетила, Булчуа, као носиоца титуле у то време. Булчуов отац, Кал, такође је био представник ове функције. Андраш Рона-Таш претпоставља да је кнез Курсан раније такође носио титулу харке.
У делу мађарског аутора Анонимуса, такође се спомиње титула харка, или прецизније, лично име које одговара имену дотичног достојанства. Међутим, историчари се споре око тога да ли се име Тетењевог сина Хорке може повезати са претходном функцијом. Тешко је извући закључке јер се међу Тетењевим потомцима јавља и лично име изведено из друге функције, Ђула. До времена Анонимуса, сећање на „паганска“ достојанствена имена из освајачког доба је избледело, због чега су могућа мешања личнних и достојанствених имена.
У својој књизи „Историја Ердеља“, Ласло Макаи, на основу детаљне анализе података о топонимима, сугерише да је први ђула у Трансилванији био Богат харка (Bugat rex), који је 921. године, у пратњи „Dursac rex“ (вероватно Арпадовог сина Таркачуа) и мађарске војске, помогао италијанском краљу Беренгару I у Лиудпрандовој антаподосизи. У овом случају, такође расплићући податке Анонимуса, појављује се редослед наслеђивања, према којем је предак Ђула из Трансилваније био Тетењи харка, чији је син био Богат харка, који је уздигнут на достојанство Ђуле када се преселио у Трансилванију из западног дела Карпатског басена око 921. године, а чији је син био ђула Зомбор, предак рода Жомбор.
Таргитас и Харка Почасно име харка може бити повезано са именом једног од скитских божанстава, персонификације гнева, рата. Име дотичног божанства појављује се у различитим изворима на грчком језику у облику Таргитаос (Ταργιταος), Таргитес (Ταργιτης), Таргитиос (Ταργιτιος), Тергазис (Τεργαζις). (У страним речима, Грк, немајући такав глас, замењује глас h у писању са тета (θ), капа (κ), тау (τ), хи (χ), а у говорном језику га изговара одговарајућим гласом или га замењује снажним шиштањем. Суфикс -ос (-ος), -és (-ης) итд. додат на крај грчких скитских речи је обавезно обележавање именице у грчком.) Дакле, оригинални облик имена божанства могао је бити Таргита, Таргит, Таргити или Тергаз.
Неколико скитских поглавара носило је име Таргитаос: 1) према њиховој причи о пореклу, први велики господар краљевских Скита; 2) Тиргатао Мајотис (Τιργαταω Μαιοτις), ћерка поглавице племена Иксоматаи; 3) ратни вођа Авара, Таргитес (Ταργιτης). Према Самуу Садечком-Кардосу, ово име је могло бити титула ратног вође Авара (и очигледно других скитских народа). У том погледу, оно у великој мери одговара мађарском, или прецизније, кабарском достојанству харка.
Референце
Литература
(1978): Az avar történelem forrásai. I. Közép-Ázsiától az Al-Dunáig. Archaeologiai Értesítő 105 (1): 78–90. (1979a): Az avar történelem forrásai. II. Az avar honfoglalás előzményei, lefolyása és feltételezhető elismerése Bizánc részéről. Archaeologiai Értesítő 106 (1): 94–111. (1979b): Az avar történelem forrásai. III. Az avar bizánci kapcsolatok alakulása a honfoglalás lezáródásától Sirmium elfoglalásáig. Archaeologiai Értesítő 106 (1): 231–243. és (1980): Az avar történelem forrásai. IV. A balkáni és alpesi nagy avar–szláv előretörés első évtizede (582–592). 1. rész: Az 582–586/7 évek eseményei. Archaeologiai Értesítő 107 (1): 86–97. Erdély története:
Спољашње везе Liudprand:
Категорија:Мађарска праисторија Категорија:Вође мађарске племенске федерације Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Називи државних поглавара Категорија:Мађарско племство