Дечак са месецом на челу

Дечак са месецом на челу (енгл. The Boy with a Moon on his Forehead) јесте бенгалска народна бајка коју су забележили Мејв Стоукс и Лал Бехари Деј.

Ове приче су класификоване у Арне—Томпсон—Утер индексу као тип бајке ATU 707, „Три златна детета”. Ове приче се односе на сижее у којима девојка обећава краљу да ће родити дете или децу са чудесним особинама, али њени љубоморни рођаци или краљеве друге жене кују заверу против беба и њихове мајке. Многе варијанте овог типа бајке регистроване су у Индији, иако у овој земљи чине специфичне циклусе.

Садржај

Верзија Мејв Стоукс У верзији Мејв Стоукс, коју је касније поново објавио фолклориста Џозеф Џејкобс под насловом Дечак који је имао месец на челу и звезду на бради (енгл. The Boy who had a Moon on his Forehead and a Star on his Chin), баштованова ћи, на подсмех својих пријатељица, наглас изговара да ће, када се уда, родити дечака са месецом на челу и звездом на бради. Њене пријатељице мисле да се она само шали, али њене речи привлаче пажњу краља, који је узима за своју пету супругу.

Годину дана касније, остале четири краљице убеђују новокрунисану краљицу да јој краљ може дати добош којим ће га обавестити да се време порођаја ближи. Пета краљица удара у добош три пута да види да ли ће краљ доћи код ње. Он долази прва два пута, али трећи пут је одсутан, што ствара прилику другим краљицама да замене њеног сина каменом и предају бебу дадиљи да је убије.

Дадиља ставља дечака у кутију и закопава је у џунгли, али краљевски пас по имену Шанкар долази до рупе и гута дечака (али га не једе). Пас узима дечака и чува га неко време. Његов господар, краљевски чувар паса, види дечака након што га је пас испљунуо и диви се лепоти детета. Четири краљице сазнају да је дечак још увек жив и захтевају да пас буде убијен ујутру. Пас, међутим, спашава дечака тако што га предаје краљевој крави Сури, која гута дечака у свој стомак.

Четири краљице поново сазнају да је дечак преживео и наређују да се крава жртвује, али дечака спашава крава која га предаје краљевом коњу, Катару. Вест о његовом преживљавању стиже до ушију четири краљице, које моле краља да жртвује коња. Када одред краљевих сепоја опколи шталу, коњ говори принцу да узме принчевску одећу, узде, седло, мач и пушку из штале и да га узјаше како би побегао од погубљења.

Дечак и Катар стижу у другу земљу и мењају своју одећу за обична одела, а коњ постаје магарац. Принц са месецом запошљава се као шегрт трговца житом. Једног врелог дана, дечак почиње да пева како би прекратио време, а седма ћерка локалног краља слуша његову песму. Принцеза одлази у краљевски врт, који се налази близу продавнице трговца житом, и испитује младића о његовом пореклу. Он избегава њена питања. Принцеза инсистира да сазна нешто о њему, а он овог пута одговара да је само сиромашан дечак.

Неко време касније, принцеза говори свом оцу да жели да се уда и да мора сама изабрати свог мужа. Краљ окупља краљевску свиту у вртовима, где принцеза треба да изабере свог вереника стављањем златне огрлице око његовог врата; она бира шегрта трговца житом. Принчеви и раџе протестују због њеног избора, али краљ прихвата свог новог зета.

Након њиховог венчања, принцеза је помало тужна што се њен изабраник не придружује мужевима њених сестара у лову око палате. Принц се саветује са магичним коњем Катаром (који је у облику магарца), и они се претварају назад у галантног принца и коња. Њих двојица лове птице и јелене, и заустављају се да се одморе испод дрвета. Осталих шест шурака долазе и виде га у облику принца са месецом и звездом, и моле га за храну и пиће. Принц пристаје, под условом да шесторица других мушкараца претрпе жигосање усијаним гвожђем на леђима.

Принц се враћа у палату у свом правом облику, на изненађење свих. Говори истину својој жени, која га прихвата као свог мужа. Неко време касније, принц говори Катару да жели да се врати у своју земљу како би проверио како су му отац и мајка. Младић и принцеза посећују краљевство његовог оца.

Након што пар стигне и постави своје шаторе, краљ их посећује. Младић се представља као страни принц који жели да одржи велики банкет за краља, на који ће бити позвано цело краљевство. Сви долазе на прославу, осим његове мајке, ћерке баштована. Младић инсистира да и она буде присутна на догађају. Младић је поздравља као краљицу, на шта друге краљице реагују бесом.

Неколико дана касније, принц пита краља да ли има синова. Принц открива целу истину свом оцу и показује му магичног коња Катара, који је до тада помагао принцу. Краљ моли свог сина да живи с њим у палати, али он пристаје само под условом да његов отац погуби остале четири краљице. Краљ то чини и враћа своју бившу краљицу на њено право место.. National Library of Scotland1879..

Дејова верзија У другој бенгалској народној бајци коју је сакупио Лал Бехари Деј у својој књизи Folk-Tales of Bengal под насловом Дечак са месецом на челу (енгл. The Boy with the Moon on his forehead), краљ још увек није добио сина, иако има шест супруга. Стога одлучује да се ожени и седмом краљицом. У својим лутањима проналази прелепу ћерку продавца кравље балеге. У разговору са другим девојкама (ћерком краљевог министра, ћерком богатог трговца и ћерком краљевског свештеника), она им говори да ће ономе ко је ожени родити дечака и девојчицу (девојчицу „божански лепу”; дечака са „месецом на челу и звездама на длановима”).

Краљ одлучује да ожени девојку која обећава чудесну децу, на изненађење њене мајке и љутњу и љубомору осталих шест краљица. Краљ јој даје звоно и говори јој да ће путовати наредних шест месеци. Друге краљице убеђују девојку да зазвони звоном како би доказала да ће се краљ вратити њој. Након три пута, краљ постаје нестрпљив и не враћа се након четвртог звоњења.

Шест краљица одводе седму краљицу и бабицу у колибу у шталама, замењују близанце штенцима и дају их бабици да их се реши. Она ставља обе бебе у земљани ћуп и носи посуду до грнчарског точка сиромашног грнчара, како би он следећег јутра спалио све глинене посуде заједно са новорођенчадима. Међутим, грнчар и његова жена се буде следећег јутра и откривају да су глинене посуде припремљене преко ноћи. Пар такође проналази близанце „неземаљске лепоте” и одгаја их као сопствену децу.

Након што грнчар и његова жена умру, деца близанци се селе у краљев град. Када уђу на базар, цело место изненада засветли. Фасцинирани њиховом лепотом, људи на базару обећавају да ће им саградити кућу, што и чине. Дечак изнајмљује коња и лови дивљач у оближњим шумама. Једног дана, краљ, такође у лову, види мистериозног дечака. Младић одапиње стрелу на јелена, али сила покрета му одвезује турбан, те краљ угледа његов белег у облику месеца.

Краљ се враћа код шест краљица и препричава им догађај, размишљајући о сину којег је могао имати. Краљице схватају да је младић дечак којег су покушале да убију у прошлости и шаљу бабицу да разговара са близанцима. Младићеву сестру посећује бабица, која јој говори да њеној кући треба цвет катаки, који чува 700 ракшаса (демона).

Дечак путује далеко преко океана и проналази девојку по имену Пушпавати која спава у стању налик смрти, контролисана златним и сребрним штапићем. Девојка му говори да се сакрије, јер долази ракшаса да је пробуди. Пушпавати пита демоницу шта ће се догодити када она умре, а створење одговара да је судбина одредила да само човек са месецом на челу и звездама на длановима може доћи до дрвене кутије у дубоком резервоару воде, која садржи смрт свих ракшаса.

Дечак следи упутства ракшаса, узима дрвену кутију, гњечи две пчеле које су биле унутра и убија демоне. Он носи букет цветова катаки својој сестри, заједно са девојком. Враћају се кући живи и здрави. Једног дана, младић позива краља у своју кућу, где госпа Пушпавати открива целу истину. Краљ закопава шест краљица у земљу и враћа мајку близанаца на њено право место.Day, Rev. Lal Behari (1883). Folk-Tales of Bengal. London: McMillan and Co. 1883.

Анализа Тип бајке Обе приче су класификоване у међународном Арне—Томпсон—Утер индексу као ATU 707, „Три златна детета”.. Bibliographies and Indexes in World Literature, .

Научници с краја 19. и почетка 20. века приметили су велике сличности између бенгалских бајки и европских бајки са сличним наративом. Научник Френсис Хиндс Грум већ је видео паралелу између ове приче и ромске приче коју је сакупио, као и приче браће Грим Три птичице.lxviii–lxix.

У својим коментарима на Гримове бајке, фолклористи Јоханес Болте и Јиржи Поливка навели су индијске приче као сродне немачкој причи Три птичице.Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Zweiter Band (NR. 61-120). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913.

Према индексу индијских прича Стита Томпсона и Јонаса Балиса, тип бајке ATU 707 показује 44 варијанте широм индијских извора.. Стјуарт Блекбурн је такође проучавао тамилске варијанте овог типа бајке, за које је тврдио да су „једна од најчешће причаних тамилских прича”.. Suomalainen Tiedeakatemia, Academia Scientiarum Fennica, 2001.. Што се тиче верзије Мејв Стоукс, она је такође класификована као тип AaTh 532, „Коњ помоћник”, у делу Типови индијских усмених прича Стита Томпсона и Ворена Робертса.. Academia Scientiarum Fennica, 1960.

Мотиви Фолклористкиња Кристин Голдберг, у уносу за овај тип бајке у Енциклопедији бајки (Enzyklopädie des Märchens), приметила је да у индијским варијантама типа 707, деца могу навести оца да сазна истину покушавајући да нахране дрвеног коња. У другим варијантама, деца умиру и поново се рађају као биљке, а само њихова мајка може убрати плодове или цвеће са дрвећа. Исто тако, истраживач Норико Маједа и индолог В. Норман Браун поделили су индијске варијанте типа 707 у пет група: (1) потрага за чудесним предметима; (2) реинкарнација у цвеће; (3) употреба дрвених коња; (4) деца певају песму; (5) разно.. American Oriental Society New Haven, Connecticut,

Холандски аутор Кристијан Снук Хургроње приметио је да се мотив јунака који жигоше своју браћу по закону (или друге просце) такође јавља у индонежанској књижевности, наиме у делима Banta Ali или Banta Peureudan („Принц мајмун”), као и у хикајату Indra Bangsawan.

Варијанте

Индија Фолклориста Ашраф Сидики тврдио је да су варијанте овог типа бајке „позајмљене” у усмени корпус народа Сантал, Хо и Бирхор од хиндуса.

Потрага за предметима У Гуџаратској варијанти коју је прикупила Путлибаи Вадија под насловом Сурја и Чандра (Súrya and Chandra), прерушени раџа лута својим краљевством и долази до дрвета близу бунара, где група младих жена разговара. Две се хвале својим вештинама, а трећа, из браманске породице, каже да јој је суђено да роди Сунце и Месец. Краљ, заинтересован за очинство оба небеска тела, жени девојку као своју четврту жену. Жена рађа близанце: Сунце, „божански лепог дечака”, и Месец, „заносно љупку девојчицу”. Друге жене их замењују комадом дрвета и метлом и бацају их у море. Краљица је затворена, а близанце спашава сиромашни поклоник, који дечаку даје име Сурја, а девојчици Чандра. Годинама касније, девојчицу убеђују да пошаље своју браћу по сандалово дрво које лежи на дну бунара Чандан Пари, и код светски познате Пари од Унчхатре, која окамењује људе. Сурја доноси кући сандалово дрво и жени се и са Чандан Пари и са Унчхатром. Унчхатра је та која уређује да се открије истина о њиховом пореклу.Indian Antiquary. Vol. 22. November 1893.