мини|лево|150px|Ернст Циндел пројектант авиона Јункерс T 23 је био немачки експериментални авион намењен обуци пилота. Заснован на искуству стеченом са Јункерсом Т 19 и Т 21. Такође је пројектован као моноплан са високим крилом (парасол) и произведен у компанија Junkers Flugzeugwerke AG из Десауа 1923. године. Пројектант је био Ернст Циндел. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Le Rhone 9C авиона Јункерс T 23 мини|десно|290п|Авион Јункерс T 23D двокрилац бочни изглед мини|десно|290п|Авион Јункерс T 23D двокрилац изглед спреда мини|десно|290п|Кабине aвионa Јункерс -{T 23}- Развој -{T 23}- као експерименталног авиона са два седишта, отпочео је Јункерс како би се решили проблеми са управљањем и стабилношћу идентификованих код његових претходних авиона. Примарни циљ пројектовања Т 23 био је да се омогуће експериментална поређења између конфигурација једнокрилаца и двокрилаца, посебно да се утврди да ли висококрилни једнокрилци могу парирати двокрилцима у неосетљивости на почетничке грешке пилота почетника. За Јункерс је ово било веома значајно с обзиром на жељу да се са својим производним програмом укључи у област лаких спортских, туристичких и авиона за обуку пилота. Да би дошли до егзактних података Јункерсови инжењери су дошли на идеју да направе авион на модуларном принципу то јест да један те исти авион може да буде једнокрилац и двокрилац тиме што ће му додати или скинути доње крилоGünter Schmitt: Junkers und seine Flugzeuge. 2., unveränderte Auflage. Transpress, Berlin .
Са пројекатом се почело 1923. године, за основу је директно послужио Junkers T 19 једнокрилац са парасол крилом, а први лет се догодио 14. септембра те године. Од осталих Јункерсових авиона он се разликовао по томе што је имао монтажно доње крило и користио ротациони мотор Гном-Рон снаге 59 kWhttps://airwar.ru/enc/other1/jut23.html.
Технички опис Труп је исти као код Јункерс Т 19. Разлика је само у томе што има прикључак за монтажу другог крила испод трупа и измене које су неопходне на трупу проузроковане уградњом другог мотора. Кокпит је био смештен испод предње ивице крила, док је задњи кокпит служио за инструктора или путника, доступна кроз врата на десној страни ради лакшег уласка и обуке.
Погонска група: Код овог авиона је коришћен 9-то цилиндрични ваздухом хлађени ротациони мотор -{Le Rhône 9C}- снаге 60 -{kW}-. Уградња ротационог мотора захтевала је заштитну округлу капотажу мотора па тиме и измену предњег дела трупа авиона који је требао да споји округли са правоугаоним попречним пресеком трупа. Елиса је била дрвена, двокрака, вучна са фиксним кораком.
Крило: Код моноплана крило је уз незнатне разлике (геометријске) исто као код Јункерс Т 19. Додавањем доњег крила и претварањем једнокрилца Т 23Е у двокрилац Т 23D укупна површина крила двокрилаца је повећање од 57% у односу на моноплан. Маса празног авиона порасла је за 75 kg колико износи маса додатог доњег крилаhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-t23.html.
Репне површине су исте као код Јункерс Т 19.
Стајни трап је исти као код Јункерс Т 19. Варијанте Јункерс Т 23Е - Једнокрилац Јункерс Т 23D - Двокрилац
Tехнички подаци Да би се видела сличност и разлике између појединих авиона из ове групе у табели су приказани технички подаци. Код авиона који су могли бити монокрили и двокрили подаци у табели се односе само на монокриле авионе. Величине -{Јункерс Т 19}- -{Јункерс Т 21}- -{Јункерс Т 23Е}- Година 1922. 1923. 1923. Посада 1 2 2 Путници 2 Дужина 6,85 m 6,70 m 7,26 m Размах крила 11,25 m 10,77 m 13,15 m Висина 2,75 m 2,50 m 3,02 m Површина крила 21,20 m² 21,80 m² 21,20 m² Маса празног 515 kg 830 kg 515 kg Оптерећење 250 kg 290 kg 250 kg max. Полетна маса 765 kg 1.120 kg 765 kg Максимална брзина 133 km/h 217 km/h 140 km/h Путна брзина 110 km/h 185 km/h 125 km/h Плафон лета 4.000 m 5.600 m 4.000 m Долет 360 -{km}- 750-{km}- 360 -{km}- Погонски мотор(и) -{Siemens Sh 5}-са 60 -{kW}- -{BMW IIIa}-са 136 -{kW}- -{Le Rhône 9C}-са 60 -{kW}-
Оперативно коришћење Јункерс Т 23 је први пут полетео 14. септембра 1923. као двокрилац (Т 23D). Након неколико месеци тестирања, претворен је у конфигурацију моноплана. У поређењу са двокрилцом, -{Т 23Е}- је имао очекивано веће брзине слетања и полетања, заједно са дужим даљинама полетања, што је повезано са већим оптерећењем крила. Био је бржи, због мањег ваздушног отпора, за неких 15 km/h и могао је да носи око 9% већи терет јер је за доње крило био лакши. Сва четири произведена -{Т 23}- су продата авио-клубовима након завршетка експеримената где су служили за обуку и тренажу пилотаhttps://histaviation.com/ju_t_23.html.
Овај авион је имао једну конкурентну предност у односу на остале авионе који су се на тржишту нудили за обуку пилота. Наиме у то време обука пилота се обављала у три фазе: прва фаза је била Почетна обука, друга фаза је била Прелазна обука и трећа фаза је Борбена обука (за војне пилоте) или Обука за саобраћајне пилоте (за цивилне пилоте)В. Илић., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.. Јункерс Т 23 је покривао прве две фазе. Као двокрилац, користио је све предности као што су: мале полетно слетне брзине и брзине лета, повећана стабилност лета, толеранција на грешке почетника и лакше атерирање при отказу мотора. Када му се скине доње крило авион постаје прихватљив за прелазну обуку а то значи веће брзине лета, слетања и полетања, већа маневарска и акробатска способност.
За пилотске школе овај авион је био погодан јер смањује инвестиционе трошкове, купују један авион за две фазе обуке. Прелазак са прве на другу фазу је знатно лакши јер се елиминише време које је потребно питомцу да се привикава на други авион. Смањују се трошкови одржавања. Предност његове потпуно металне конструкције, која је омогућавала складиштење летелице на отвореном је значајно олакшавала одржавање.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Günter Schmitt: Junkers und seine Flugzeuge. 2., unveränderte Auflage. Transpress, Berlin Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936, В. Илић., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
Види још Јункерс T 19 Јункерс T 21 Јункерс T 26 Јункерс T 27
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://airwar.ru/enc/other1/jut23.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-t23.html https://histaviation.com/ju_t_23.html
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Школски авиони