Ѕ је ћирилично слово које има фонетску вредност .
Ово старо слово је данас карактеристично једино за македонско писмо, док као глас и данас постоји у појединим крајевима Србије, Црне Горе и Бугарске. Током стандардизације црногорског језика, Војислав П. Никчевић залагао се за увођење слова Ѕ, али његов предлог није прихваћен.
У словачком језику такође постоји слово које производи овај звук, али се пише као латинична лигатура -{dz}-.
Глас /dz/ у стандардном македонском језику Упркос изостанку његове разликовне функције и ограниченом броју лексема у којима се појављује, у савременом македонском стандардном језику /dz/ има статус фонема. Одбор за стандардизацију македонског језика и правописа увео је слово Ѕ дана 4. децембра 1944. године, након што је десет чланова гласало за а један против. Као главни разлог, наводи се очување односа /ts/ : /dz/. Иако нема разликовну функцију, ипак се глас /dz/ у свести говорника македонског језика јасно издваја. Иако је у старословенском стајало између Ж и З, у македонском слово Ѕ стоји иза З.
Правопис У стандардном македонском језику, глас /dz/, звучни пандан гласа /ts/, налази се у врло ограниченом броју случајева.
Глас /dz/ се најчешће налази пред вокалом (постоје комбинације /dz/ са свим вокалима): ѕид, ѕирне и ѕирка, (про)ѕирка (ж.), наѕира (и наѕре), приѕира и приѕирне, ѕиври, ѕемне и изѕемне (дијал. иѕемне), се проѕева, проѕевка, ѕевгар, ѕенѕа, ѕенѕер, Ѕака, Ѕана, Ѕоѕе, Ѕунѕуровска, ѕуни, ѕуница (дијал. ѕунка), ѕумба, уѕур.
У осталим случајевима, тј. кад је уз њега сугласник, тај сугласник мора бити сонант:
ако /dz/ стоји испред, иза је или /v/ или /r/: ѕвезда, ѕвер, ѕвечи, ѕвиска, ѕвони, се оѕвива и се оѕв(и)е, ѕрцки, ѕрцала, наѕре, се обѕира и се обѕр(н)е; ако /dz/ стоји иза, испред је скоро искључиво /n/: јанѕа – јанѕи, баланѕа, ганѕа се, ганѕало, ѕенѕа, ѕенѕер, мунѕоса, панѕур, толкунѕа, малкунѕа, трошинѕа; кленѕа (и кленца), мранѕул (или мразулец, дијал. мранѕулец); чује се и мамѕер, али се обично употребљава мамзер.
Слово S се никада не појављује на крају речи.
Слово Ѕ не пише се у речима: зева, наɡзор, нозе, презир.
Глас /dz/ у македонским дијалектима Глас /dz/ се појављује:
у групама ЅВ, ЅР, НЅ, ЛЅ, РЅ, ГЅ: ѕваница, бр(о)нѕа, бенѕин, менѕа, солѕа, молѕе и измолѕе, ѕарѕават, терѕија, белегѕија – мак. званица, бронза, бензин, менза, солза, молзе и измолзе, зарзават, терзија, белегзија; ср. званица, бронза, бензин, менза, суза, музе (мусти) и измузе (измусти), зарзават (зȅлēн, поврће), терзија, белензук(а) (наруквица); испред вокала: ѕаден, ѕадник, ѕадниште / ѕадњиште, ѕамба / ѕумба / ѕьмба, ѕарѕават, Ѕафир, блаѕе, ѕемна, еѕеро, ѕима, ѕимбил, ѕифт – мак. заден, задник, задниште, замба, зарзават, Зафир, блазе, земја, езеро, зима, зимбил / зембиљ, зифт; ср. задњи, задњик (задњица), задњиште, зумба (шило или железни печат), зарзават, Зафир, блȁго, земља, језеро, зима, зембиљ, зифт; као резултат сибиларизације /g/: кофчеѕи, бубреѕи, белеѕи, полоѕи, по(т)праѕи, помоѕи, *друѕи (мак. и ср. ковчези, бубрези, белези, полози, по(т)прази (колани), помози, *друзи (другови)), долѕи (мак. долги; ср. дуги); у множинском облику ноѕе (мак. нозе; ср. ноге); на међуморфемској граници: оѕатне, оѕеме, наѕемe – мак. одзатне, одземе, надземе, ср. одзатнути (отчепити, отпушити), од(у)зети, *над(у)зети (узети више него што је потребно).
Глас /dz/ у српском језику Слово Ѕ је из српске азбуке избачено реформом Вука Караџића у 19. веку, јер у његовом завичају (као ни у оном Саве Мркаља) глас њиме представљен данас не постоји.
Упркос томе, слово Ѕ је дио Мајкрософтове српске ћириличне тастатуре.
Глас /dz/ и даље постоји у зетско-рашком, косовско-ресавском, призренско-јужноморавском, сврљишко-заплањском и тимочко-лужничком дијалекту српског језика.
Зетско-рашки дијалекат
Цетињско-барски говори Глас /dz/ се појављује на почетку речи (ѕвоно, ѕеница, ѕуби – у стандардном говору звоно, зеница, зуби), као производ сибиларизације Х (ораѕи, сиромаѕи – ораси, сиромаси) и у неким посуђеница из других језика (ѕанат, шанѕа – занат, шанса).
Озринићко-броћански и бјелопавлићко-васојевићки говори Овај глас ретко појављује у овим говорима, углавном у речима романског порекла.
Сјеничко-новопазарски поддијалекат Глас /dz/ се појављује у разним речима домаћег и страног порекла, као у ѕвоно, ѕеница, ѕуби, ѕвијезда, јеѕеро, бронѕин, ѕевојка, Реѕо, Ѕиле и др.
Косовско-ресавски дијалекат Консонантски систем овог дијалекта садржи почетну групу ЅВ (ѕвезда, ѕвер, ѕвоно). Исти глас се појављује и у умањеницама и властитим именима. Понегде се појављује и група БЅ (као у бѕова) и глас у посуђеницама из румунског и албанског језика. Подручје овог дијалекта има глас /dz/ прилично распрострањен, нарочито у пограничним говорима.
Призренско-јужноморавски дијалекат Глас /dz/ се појављује у консонантском систему овог дијалекта у почетном и средишњем међуморфемском положају и у топонимима (пример: ѕвоно, ѕидина).
Сврљишко-заплањски дијалекат Глас /dz/ се ређе јавља у овом дијалекту, али је присутан у неким речима, као ѕвона, ѕид, поѕади.
Тимочко-лужнички дијалекат И у овом дијалекту се овај глас јавља у ограниченим примерима, као у ѕвезда, ѕвоно, наѕрнул (завирио).
Рачунарски кодови
Слична слова Ꚉ (ћириличко) — Ћириличко слово Дз-з — Латиничко слово -{Dz}-
Референце
Литература