мини|350п|Крашки предео, Француска Крашки процес је геоморфолошки процес који настаје дејством текуће и атмосферске воде на растворљиве стенске масе. Најзаступљеније растворљиве стене у природи су карбонатне стене (кречњаци и, у мањој мери, доломити). Крашки процес се може, мада у мањој мери, развијати и на гипсу, анхидриту, лежиштима соли, мермеру, итд.
Крашки процес карактерише се развојем на великим површинама, на стотине и хиљаде квадратних километара. Процес је дуготрајан, развија се у времену, које се мери геолошким мерилима времена.
Термин крас добио је назив по географској области, која се налази на граници између Италије и Словеније (види: Крас (географија)). Област је ограничена потезом Монфалконе – Трст – Пивка – Постојна – Випава – Горица. У Италији та област се назива Карсо (италијански: -{Carso}-). Словеначки назив је крас, немачки карст, а српски крас или крш. Назив области с типским развојем процеса усвојен је као термин који означава геоморфолошку појаву, односно специфичан процес, али и као назив за специфичне хидрогеолошке појаве, понирање вода, њихове подземне токове и поновно појављивање на површини терена.
Основе научног познавања краса поставио је Јован Цвијић (1893)Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Он је у светску литературу увео и велики број српских термина, који се данас интернационално користе („поље“ као термин за крашко поље, „долина“, као термин за вртачу, „увала“).
Крашки процес је развијен широм света. Његови облици срећу се на свим континентима у различитим варијететима, у зависности од климатских услова и геолошких карактеристика терена. Познате области представљају крас Пелопонеза, Јамајке, Кине, Моравски крас околине Брна у Чешкој, крас писаће креде у Енглеској, итд.
Својства
Постоје три битна својства која крашки процес издвајају од других процеса насталих деловањем воде на нерастворљиве стенске масе: Механизам процеса. – На нерастворљиве стенске масе вода делује својом кинетичком енергијом и обавља механичку ерозију. Транспорт се врши у виду механичке дробине, а материјал се акумулира на месту слабљења кинетичке енергије воде. У случају крашког процеса обавља се хемијска ерозија, тј. растварање стенске масе. Тај вид ерозије назива се корозија. Еродовани материјал се транспортује у виду раствора, а акумулира се излучивањем или обарањем из раствора. Просторни развој процеса. – Крашки процес преноси се с површине терена у подземље. Процес се развија просторно, достижући некада и километарске дубине. Развој специфичних облика. – Поред површинских облика, који могу настати и дејством других геоморфолошких процеса, као и ендогеним путем, и антропогено, дејством крашког процеса настају и подземни облици. Стихијски егзогени процеси их не стварају.
Механизам процеса
Крашки процес одликује се сложеним механизмом. Основу чини хемијски процес, растварање стенске масе, тј. хемијска ерозија постојећих облика, транспорт материјала у виду раствора и акумулација излучивањем, или обарањем материјала из раствора. Воде које се крећу по површини терена или у подземљу поседују и кинетичку енергију. Поред хемијског процеса у красу се јавља и механичка ерозија, пренос материјала у виду механичке дробине и њено акумулирање одлагањем на местима где кинетичка енергија слаби.
Растварање почиње на површини терена. Стенска маса, у природи, никада није хомогена и садржи велики број прслина и пукотина, кроз које вода лакше продире, чиме се процес постепено преноси у подземље. Док су пукотине стиснуте, главно дејство има кинетичка енергија воде. Међутим, њиховим проширивањем, вода лакше продире у подземље, чиме до изражаја долази хемијско дејство воде. Даљим проширивањем механичких дисконтинуитета стенске масе долази до слободног тока воде у подземљу, и до изражаја поново долази механичко дејство воде. Временом, воде на површини терена је све мање, а она се задржава на стенској маси, и тада је њена кинетичка енергија безначајна, па доминацију у морфолошком обликовању терена преузима хемијско дејство.
Проширивањем подземних просторија јављају се и колувијалне појаве, изражене одроњавањем, слегањем терена и проваљивањем таваница плитких подземних просторија, осипањем на њиховим стрмим странама, итд. Колувијалне појаве, посебно колапсионог типа, одвијају се веома брзо и њихови ефекти су неупоредиво израженије од хемијске ерозије, па и од механичке ерозије текуће воде у подземљу.
Ерозија
Ерозија се обавља хемијски и механички, уз редовно присуство пратећих или изазваних појава.
Хемијска ерозија (корозија) Пећински накит у пећини Фонг На у Вијетнаму|мини Агенс крашког процеса је дејство воде. Сама вода је врло слабо хемијски активна. Међутим реакцијом са угљен-диоксидом из ваздуха, гради се угљена киселина, чија је растварачка моћ у односу на чисту воду повећана и стотину пута.
Угљена киселина делује на калцијум-карбонат који гради кречњачке стене. Резултат реакције је калцијум-бикарбонат, веома непостојано једињење. Растворен калцијум-бикарбонат се транспортује. Током транспорта мења се кинетичка енергија водотока и непостојано једињење се распада. Из њега се ослобађају угљен-диоксид и вода, и као остатак обара се калцијум-карбонат, али у виду даље нерастворљивог бигра. -{H2O + CO2 → H2CO3}- -{H2CO3 + CaCO3 → Ca(HCO3)2}- -{Ca(HCO3)2 → CO2 + H2O + CaCO3}-
Механичка ерозија
Агенс механичке ерозије је кинетичка енергија воде. Механичка ерозија обавља се као непосредна и посредна. Непосредну ерозију чини удар водене масе, који покреће већ припремљен материјал, настао елувијалним или падинским процесима. При брзом кретању већих подземних маса, посебно при појавама вртложења, долази до откидања комада матичне стене. Покренут материјал обавља посредну ерозију.
У крашком процесу до изражаја долази вертикална ерозија. Механичка ерозија усмерена у дубину појачана је хемијским деловањем. Бочна ерозија је због значајног понирања површинских вода сведена на минимум. Основна карактеристика ретких речних долина у красу су попречни профили типа кањона или клисуре.
Облици и положаји канала подземних токова условљени су углавном пукотинама и раседима. Ерозија се обавља као и на површини.
Механичка ерозија се, по правилу, одвија знатно брже од хемијске и њени ефекти су рељефу су израженији.
Транспорт
Материјал се у крашком процесу транспортује двојако: у виду раствора и као механичка дробина.
Раствор је калцијум-бикарбонат, настао деловањем угљене киселине на кречњак (калцијум-карбонат). То непостојано једињење брзо се распада. Време транспорта је прилично кратко. Највеће количине материјала покренутог у виду раствора транспортују се на релативно кратка растојања.
Механичка дробина бива транспортована као лебдећи или вучени нанос. Вид транспорта одређен је крупноћом, односно тежином покренутог материјала и кинетичком енергијом водотока. Раздвајањем материјала на лебдећи и вучени нанос извршена је и његова класификација по крупноћи. Међутим, заобљавање и класификација материјала у случају подземних крашких токова знатно су мање изражени него кад се ради о површинским токовима.
Акумулација
Акумулација у крашком процесу има три вида. То су: обарање из раствора, одлагање покренуте механичке дробине и одлагање нерастворљиве компоненте стенске масе, заостале после растварања.
Обарање из раствора
Кречњаци се растварају под утицајем воде притом градећи нестабилно једињење калцијум-бикарбонат. Растворена кречњачка маса транспортује се а при променама кинетичке енергије врши се хемијско разлагање тог раствора. Из раствора се ослобађају угљен-диоксид и вода. Остатак, калцијум-карбонат, обара се из раствора и акумулира у виду бигра. Наслаге бигра јављају се на многим преломима уздужних профила крашких водотока, градећи басене, слапове и водопаде.
Одлагање механичке дробине
Механичка дробина одлаже се на местима где се смањује кинетичка енергија водотока. У случају површинских крашких токова, акумулација се обавља аналогно флувијалном процесу. Обрађени, заобљени и гранулометријски класификован материјал јавља се на дну корита и на уском дну речне долинеЂорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука. Мешања материјала по крупноћи нема.
Услед специфичног хидрауличког режима, акумулација подземних токова разликује се од акумулације површинских токова. Ту се на кратком растојању могу смењивати грубозрни, крупни, слабије обрађени и незаобљени одломци, транспортовани на кратка растојања, са финозрним, заобљеним материјалом, транспортованим са знатно већег растојањаПротић М. 1984. Петрологија седиментних стена. Београд: Рударско-геолошки факултет. Материјал различите крупноће и степена заобљености често је помешан. У наносу је знатно присуство хетерогеног колувијалног материјала, насталог одроњавањем.
Одлагање остатка раствора
Карбонатна стенска маса није потпуно чиста и потпуно растворљива. Она редовно садржи већу или мању количину нерастворљиве компоненте, која заостаје после растварања и одлаже се -{in situ}-. Заостали материјал је због оксида гвожђа изразито црвене боје, па отуда и назив црвеница. Интернационални термин, у употреби и код нас, је италијански назив terra rossaБабич Д. 2003. Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. Црвеница се одлаже и на површини терена и у подземним просторијама.
Облици
Према месту настанка и развоја, облици крашког рељефа се издвајају у две основне категорије. Прву чине површински, а другу подземни крашки облици.
Површински крашки рељеф
У оквиру површинског крашког рељефа разликују се две групе облика. Прва група је везана за флувијални процес развијен на крашким теренима. Такви облици и појаве у литератури се често наводе под термином флувиокрас. Другу групу облика чине типични крашки облици, настали у основи хемијским процесом, растварањем, транспортом раствора и акумулацијом материјала обореним из раствора, или заосталим од раствора. Та група се обично издваја под називом прави крашки облици.
Флувијални облици модификовани у крашким условима
У крашким условима, деловањем воде на растворљиве стенске масе, на површини опстају само већи водотоци, с великом кинетичком енергијом. Већину токова на красу чине алогене рекеПетровић Д. 1977. Геоморфологија. Београд: Грађевинска књига, настале на нерастворљивим стенама, које настављају ток преко крашких терена.
Иако основу флувијалног процеса на красу чини деловање кинетичке енергије водотока, хемијски процес обавља значајне измене, дајући флувијалним облицима својства која они на нерастворљивим стенама никада не постижу. Измене се обављају на свим елементима речне долине у красу: на изворишту реке, на попречном и уздужном профилу долине и на дренажном систему, односно дренажном подручју у целини. Извориште реке. - У флувијалном процесу који се развија на нерастворљивим стенама извориште реке представља благо заталасано левкасто удубљење, у којем се скупљају мањи водотоци, који гравитационо теку и повезују се у један већи водоток. Изворишна левкаста депресија назива се челенка водотока. У крашким условима, ови водотоци пониру у унутрашњост стенске масе, теку контролисани положајем механичких дисконтинуитетаПетровић Б., Марковић М. 1981. Веза просторне оријентације крашких облика и тектонског склопа. Сарајево: Билтен „Наш крш“, бр. 10-11, прикупљају се у подземљу и избијају на површину као јединствен, већ формиран водоток. Река обично излази из пећине, формиране дуж крупнијег разлома. На изласку се понекад образује мало језеро. Такав тип изворишта реке у красу назива се заднивена долина. Попречни профил. - Карактеристике попречног профила речних долина у красу су стрме стране и изглед клисуре или кањона. Бочна ерозија је сведена на колувијални процес, одроњавање и осипање, чиме се нагиб долинских страна још више повећава.