Маргарита Фроман (; Москва, 8. новембар 1890 — Бостон, 24. март 1970) била је руска и југословенска балерина, кореограф, балетски педагог и оперски редитељ.

Биографија Маргарита Фроман је рођена у Москви 8. новембра 1890. године. Њен отац, пореклом Швеђанин, био је професионални музичар (трубач). Током гостовања у Русији, оженио се Рускињом и остао у земљи. Касније је радио у симфонијским оркестрима и предавао на Московском конзерваторијуму. У породици Фроман рођено је шесторо деце, од којих је петоро свој живот повезало са уметношћу: Маргарита и њена браћа Максимилијан и Валентин постали су балетски играчи, брат Павел — позоришни сликар, а сестра Олга — пијанисткиња.

Године 1909. Маргарита Фроман је завршила Московску императорску позоришну школу и примљена је у трупу Бољшој театра у Москви, где је плесала у пару са својим учитељем В. Д. Тихомировим; наступала је у балетима Дон Кихот, Копелија, Успавана лепотица и другим.

Учествовала је у антрепризи С. П. Дјагиљева на премијери балета Плави бог 13. маја 1912. године у позоришту Шатле — била је међу главним извођачима (заједно са Вацлавом Нижинским, Тамаром Карсавином и Лидијом Нелидовом). Године 1914. С. П. Дјагиљев ју је ангажовао за своју балетску трупу, са којом је отишла на турнеју по Европи и Америци. Током турнеје 1916. године плесала је са В. Ф. Нижинским у балетима које је поставио М. Фокин — Дух руже и Силфиде.

Вратила се у Русију када се тамо већ догодила Фебруарска револуција 1917. године. Током 1918. године наступала је заједно са М. Мордкином и снимала се у филм-балету Азијада. Убрзо је Фроманова напустила Москву и отишла на Крим, где је организовала балетску школу и одржала низ наступа. Због догађаја у Грађанском рату била је принуђена да емигрира: преко Константинопоља Маргарита је стигла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, настанивши се у Загребу са својом малом трупом, коју су чинили Максимилијан Фроман, Олга Орлова, Јулија Бекефи, Ана Редел и Наталија Миклашевска.

Од јануара 1921. године почели су наступи трупе Фроман у Хрватском народном казалишту. Маргарита не само да је тумачила главне улоге, већ је започела и кореографску, режисерску и педагошку делатност. Њен рад у Загребу трајао је око тридесет година и извршио је пресудан утицај на развој хрватског балета. Локалној публици представила је нови репертоар, поставивши 1921. године балет Силфиде, као и фрагменте Лабудовог језера и Копелије. Током 1922. године поставила је балете Шехерезада и Лептири Фокина, као и Половецке игре из опере Кнез Игор. У наредним годинама поставила је сцене из Крцка Орашчића (1923), балета Петрушка (1923), Тамара (1923), Карневал (1924) и многих других.

Године 1925. Маргарита Фроман је гостовала у трупи Ане Павлове по Европи. У периоду од 1927. до 1930. године радила је у Народном позоришту у Београду, где је била шеф балета. За то време поставила је десет балета, укључујући Петрушку и Жар птицу, као и балетске деонице у неколико опера. Каријеру балерине завршила је 1934. године и наставила да се бави поставкама балета, радећи не само у Загребу, већ и у Милану, Паризу, Лондону и Бечу.

Маргарита Фроман је активно сарађивала са југословенским композиторима, учествујући у стварању националних балета. Тако је већ 1923. године поставила балет Сенке Б. Широле, затим Лицитарско срце (1924) и Имбрек з носом (1935) К. Барановића, Фигурице Л. Шафранека Кавића (1926), Злато Б. Папандопула (1930), а 1931. године — прву верзију најпознатијег хрватског балета Ђаво на селу Ф. Лхотке.

Од 1930-их година Маргарита се бавила и оперском режијом, поставивши на сцену Хрватског народног казалишта око тридесет опера и оперета, међу којима су: Садко, Евгеније Оњегин, Слепи миш, Фауст, Продана невеста, Пикова дама и друге. Значајна је била њена режија опере Ј. Готовца Еро с онога свијета (премијера 1935), у којој је поставила финално коло.

Маргарита Фроман је поставила кореографију у југословенском филму Застава (1949) Бранка Марјановића. Главну улогу у филму тумачила је Маргаритина ученица — Соња Кастл.

Током деценија рада у Загребу, Маргарита се бавила обучавањем младих балетских уметника. Међу њеним ученицима били су истакнути представници хрватског балета, као што су Миа Славенска, Ана Роје, Оскар Хармош, Милко Шпаремблек и други који су постали водеће личности хрватског балета.

Године 1955. Маргарита Фроман се преселила у САД, где је предавала у сопственом балетском студију. Била је професор на конзерваторијуму у Хартфорду и на Универзитету у Сторсу (Конектикат). Последње године живота провела је у граду Вилимантику (Конектикат).

Умрла је у Бостону 24. марта 1970.

Студенти

Миа Славенска Ана Роје Соња Кастл Олга Орлова Жорж Скригин Оскар Хармош Олга Кононович(Старк) Наталија Миклашевска Ирена Александровска(Строци) Јулија Бекефи (Julija Bekefi) Ана Редел (Хрустаљева) Наталија Браницка Нина Брјуховецка Вера Рејзен

Референце

Спољашње везе

https://accelerandobjmd.com/articles/issue10/margarita-froman-life-career-students/ https://inslav.ru/images/stories/pdf/SovSlav/Slav-2007-6.pdf https://hbl.lzmk.hr/clanak/froman-margarita https://www.iti-worldwide.org/pdfs/DanceMagazineMovements.pdf

Категорија:Руси у Хрватској Категорија:Умрли 1970. Категорија:Рођени 1890. Категорија:Руске балерине Категорија:Московљани Категорија:Руси у Србији Категорија:Хрватске балерине Категорија:Српске балерине Категорија:Чланови и чланице Народног позоришта у Београду Категорија:Балерине