Кетрин Висеринг „Кити” Опенхајмер (дев.Пунинг; 8. август 1910 — 27. октобар 1972) била је америчка биолошкиња, ботаничарка и чланица Комунистичке партије Америке до њеног напуштања 1930-их година. Њени мужеви били су Френк Ремзијер, Џо Далет, Ричард Стјуарт Харисон и физичар Џ. Роберт Опенхајмер, директор Лабораторије у Лос Аламосу у склопу Пројекта Менхетн током Другог светског рата.
Рани живот Кетрин „Кити” Висеринг Пунинг је рођена у Реклингхаузену, провинција Вестфалија, Пруска, Немачка, 8. августа 1910. године, као једино дете Франца Пунинга и Кате Висеринг. Иако је тврдила да јој је отац био принц, а мајка у сродству са краљицом Викторијом, Кити би говорила да јој је отац био принц мале државе која се звала Вестфалија у Немачкој. Њена мајка је, заправо, била рођака Вилхелма Кајтела, који је касније постао фелдмаршал у немачкој војсци током Другог светског рата — обешен је 1946. године.
Пунингова је стигла у Сједињене Државе 14. маја 1913. године, на броду СС Кајзер Вилхелм дер Гросе када је имала две године. Њен отац, металуршки инжењер, изумео је нову врсту високе пећи, и добио је посао у једној челичани у Питсбургу, а породица се настанила у предграђу Аспинвол. Иако јој је матерњи језик био немачки, убрзо је течно проговорила енглески, говорећи оба језика без нагласка. Родитељи су је редовно водили са собом на летња путовања у Немачку.
Након матуре у средњој школи у Аспинволу у јуну 1928. године, Пунингова се уписала на Универзитет у Питсбургу. Живела је код куће и похађала наставу за бруцоше из математике, биологије и хемије. Њен отац је сада радио за компанију Коперс, и имао је патенте за дизајн високих пећи. Пунингова је убедила родитеље да би било добро да студира у Немачкој, и отпловила је за Европу у марту 1930. године. Сумњиво је да ли је похађала икаква предавања, али јесте упознала Френка Ремзијера, Американца који је студирао музику у Паризу код Нађе Буланже, пре него што је отпловила кући 19. маја.
Пунингова је завршила прву годину студија и удала се за Ремзијера пред мировним судијом у Питсбургу 24. децембра 1932. године. Пар се преселио у стан близу Универзитета Харвард, где се Ремзијер надао да ће наставити мастер студије музике. Она се поново уписала на Универзитет у Питсбургу у јануару 1933. и вратила се у кућу својих родитеља у Аспинволу. У јуну 1933, поново је отпловила у Европу са супругом. Након повратка, уписала се на Универзитет у Висконсину, иако не постоји запис да је тамо завршила било који курс. Пунингова је добила поништење брака од Вишег суда у Висконсину 20. децембра 1933. године. Касније је пријатељима рекла да је открила доказе да је Ремзијер хомосексуалац и зависник од дроге. Пунингова је такође имала абортус.
Комунизам На новогодишњој забави касније те године, Пунингова је упознала Џозефа Далета Млађег. Након погубљења Сака и Ванцетија 1927. године, он се придружио Комунистичкој партији Америке 1929. Био је умешан у протест за Међународни дан незапослених у Чикагу 6. марта 1930. године, који су власти брутално угушиле, и радио је као синдикални организатор са радницима челичана у Јангстауну, Охајо. У једном тренутку Далет се безуспешно кандидовао за градоначелника Јангстауна на листи Комунистичке партије.
Родитељи Пунингове преселили су се у Клејгејт, југозападно од Лондона, где је њен отац представљао фирму из Чикага. По повратку у Сједињене Државе 3. августа 1934, након посете породици у Европи, преселила се код Далета, поставши његова невенчана супруга. Делили су собу у трошном пансиону који је коштао 5 долара месечно. Гас Хол и Џон Гејтс су имали собу низ ходник. Живели су од социјалне помоћи за незапослене, по 12,50 долара месечно свако. Као супрузи члана партије, Пунинговој је дозвољено да се придружи Комунистичкој партији, али тек након што је доказала своју лојалност делећи примерке новина Дејли воркер на улицама. Њена партијска чланарина била је 10 центи недељно.
Растали су се у јуну 1936. године, а Пунингова је отишла да живи са родитељима у Клејгејту, где је радила као преводитељка са немачког на енглески. Пролазили су месеци без иједне речи од Далета, све док Пунингова није открила да је њена мајка скривала његова писма. Њена пријатељица Ен Вилсон се присетила: „Њена мајка је била права аждаја, веома репресивна жена. Једног дана је нестала преко палубе трансатлантског брода, и никоме није недостајала. То све говори.”
Последње Далетово писмо каже да је кренуо у Шпанију бродом Квин Мери како би се придружио Интернационалним бригадама које су се бориле у Шпанском грађанском рату. Пунингова се састала са Далетом и његовим најбољим пријатељем Стивом Нелсоном у Шербуру, и заједно су отпутовали у Париз. Након неколико дана тамо, вратила се у Лондон, а они су кренули на југ, прелазећи у Шпанију где се он придружио батаљону Макензи-Папино, јединици састављеној од америчких и канадских добровољаца.
Пунингова је желела да се придружи Далету у Шпанији, и коначно је добила дозволу за то. Њен пут у Шпанију одложен је због хоспитализације ради операције 26. августа 1937, због нечега за шта се првобитно мислило да је упала слепог црева, али се испоставило да су у питању цисте на јајницима, које су уклонили немачки лекари. Пунингова се вратила у Енглеску да се опорави. Пре него што је могла да крене за Шпанију, стигла је вест да је Далет погинуо у акцији 17. октобра 1937. Његова писма упућена њој објављена су као Писма из Шпаније Џоа Далета, америчког добровољца, његовој супрузи (енгл. ; 1938).
Пунингова је отишла да се види са Нелсоном, који је био у Паризу, пошто је рањен у августу, и вратили су се у Њујорк, где је остала код Нелсона и његове супруге Маргарет у њиховој кући у Бруклину два месеца. Затим се упутила у Филаделфију да види пријатељицу Зелму Бејкер, која је радила у Институту за истраживање рака на Универзитету у Пенсилванији. Пунингова се уписала на Универзитет у Пенсилванији. Тамо је упознала Ричарда Стјуарта Харисона, лекара са дипломом Оксфордског универзитета, који је завршавао стаж у САД. Венчали су се 23. новембра 1938. године. Касније је напустила Комунистичку партију током 1930-их.
Брак са Опенхајмером Убрзо након тога, Харисон је отишао у Пасадену, Калифорнија, на специјализацију на Калифорнијски технолошки институт (Калтек), док је Кити остала у Филаделфији да заврши основне студије ботанике на Универзитету у Пенсилванији, а затим јој је понуђена постдипломска истраживачка стипендија на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу. На Калтеку је радила са физичарем Чарлсом Лоритсеном: лабораторија за икс-зраке на Калтеку, која се користила за истраживања у физици, такође је коришћена за експериментална истраживања терапије рака. На баштенској забави коју су приредили Лоритсен и његова супруга Сигрид у августу 1939. године, упознала је Роберта Опенхајмера, физичара који је предавао на Калтеку део сваке године а преостало време на Универзитету Калифорније у Берклију. Убрзо су започели аферу, коју нису ни покушавали да сакрију: често су виђани по граду у Робертовом аутомобилу. За Божић је отишла у Беркли без супруга, како би провела време са Опенхајмером.
Опенхајмер је позвао Харисона и Кити да проведу лето на његовом ранчу у Новом Мексику, Перо Калијенте. Харисон је одбио, пошто је био заузет истраживањем, али је Кити прихватила. Роберт Сербер и његова супруга Шарлот покупили су Кити у Пасадени, и одвезли је до Перо Калијентеа, где су се састали са Робертом, његовим братом Френком Опенхајмером и његовом супругом Џеки. Серберови су Кити упознали раније, у кући родитеља Шарлот Сербер у Филаделфији 1938. године. Серберови су волели да јашу кроз борове и јасикове шуме и цветне ливаде планина Сангре де Кристо, кампујући уз минимално хране и опреме. Кити их је импресионирала својим јахачким умећем; коњиштво је била уобичајена вештина за жене из њене друштвене класе, а јахати је научила као девојчица на јахачким стазама око Аспинвола. Кити и Роберт су одјахали да преноће код његове пријатељице Кејти Пејџ у Лос Пиносу, Нови Мексико. Следећег дана Пејџ је одјахала до Перо Калијентеа на свом дорату да врати Китину спаваћицу, која је остала испод Робертовог јастука.
Кити је касније рекла Ен Вилсон да је натерала Роберта да је ожени на „старомодан начин” — тако што је затруднела. У септембру 1940. године, Роберт је обавестио Харисона, и они су се сложили да је најбољи начин да Кити добије развод како би могла да се уда за Роберта. Убрзо након тога, Роберт је делио подијум са Нелсоном ради прикупљања новца за избеглице из Шпанског грађанског рата, и обавестио га је да је верен са Кити. Нелсонова супруга је такође била трудна, и својој ћерки, која је рођена у новембру 1940, дао је име Џози у знак сећања на Далета. Да би добила развод, Кити се преселила у Рино, Невада, где је остала шест недеља како би испунила државне услове за пребивалиште. Развод је финализован 1. новембра 1940, а Кити се за Опенхајмера удала следећег дана на грађанској церемонији у Вирџинија Ситију, Невада, са домаром суда и службеником као сведоцима.мини|Кити Опенхајмер са децом, Питером и Тони
Пројекат Менхетн Њихово дете, син коме су дали име Питер, рођен је у Пасадени, 12. маја 1941. године, током Опенхајмерових редовних предавања на Калтеку. Када су се вратили у Беркли, Опенхајмер је купио нову кућу у улици Игл Хил Роуд у суседном Кенсингтону са погледом на Голден гејт. Кити је радила на Универзитету у Калифорнији као лабораторијска асистенткиња. Оставили су Питера код породице Шевалије и немачке медицинске сестре и упутили се у Перо Калијенте на лето. Одмор је покварен када је Опенхајмера прегазио коњ, а Кити је повредила ногу када је ударила у аутомобил испред себе док је возила њихов кабриолет Кадилак. Сједињене Државе су ушле у Други светски рат у децембру 1941, а Опенхајмер је почео да регрутује особље за Пројекат Менхетн. Међу првима су били Серберови, који су се уселили у стан изнад гараже у Игл Хилу 1.
Пар се 16. марта 1943. укрцао на воз за Санта Фе, Нови Мексико. До краја месеца преселили су се у Лос Аламос, Нови Мексико, где су заузели једну од зграда која је раније припадала Ранч школи у Лос Аламосу. Лос Аламос је станарима био познат као „Брдо” (енгл. ), а за Пројекат Менхетн као Локација Y (енгл. ). Опенхајмер је постао директор Пројекта Y. Кити је улогу супруге команданта базе препустила Марти Парсонс, супрузи Робертовог заменика, капетана бојног брода морнарице Вилијама С. Парсонса. Своје образовање биолога искористила је радећи за директора Здравствене групе у Лос Аламосу, Луиса Хемпелмана, спроводећи тестове крви ради процене опасности од радијације. Кити је радила у Лос Аламосу као лабораторијски техничар под Хемпелманом годину дана пре него што је дала отказ. Кити је приређивала коктел забаве за групе жена у Лос Аламосу.
Године 1944. Кити је поново затруднела. Њено друго дете, девојчица, рођена је 7. децембра 1944. Дала јој је име Кетрин по својој мајци, а звали су је Тони. Као и осталим бебама рођеним у ратном Лос Аламосу, на Тонином изводу из матичне књиге рођених као место рођења стајао је П. О. Бокс 1663. У априлу 1945, Кити је била депресивна због изолације Лос Аламоса, и оставила је Тони код Пет Шер, супруге физичара Рабија Шера; Пет је недавно изгубила сина Мајкла због синдрома изненадне смрти одојчета. Кити се са Питером вратила у Витлејем, Пенсилванија, да живи код родитеља. У Лос Аламос су се вратили у јулу 1945.
Током свог боравка у Лос Аламосу, и током целог њиховог 26-годишњег брака, Опенхајмерови су се снажно ослањали једно на друго као највећи ослонци. Роберт је изузетно ценио Кити, ослањајући се на њу чак и у ситуацијама које су укључивале тајни пројекат у Лос Аламосу.