Завичајни музеј у Високом је јавна музејска установа у Високом, основана 1953, са задатком да прикупља, обрађује, чува и представља културно-историјску грађу височког краја. Музеј је једна од главних установа културе у граду и у свом фонду чува грађу од праисторије до савременог доба, са посебним тежиштем на археологији, средњовековној Босни, етнографији и локалној историји. Поред изложбене и заштитне делатности, установа се бави и истраживачким, педагошким и издавачким радом.
Историјат Идеја о оснивању музеја у Високом потиче из 1950, када је образован Иницијативни одбор за прикупљање докумената и другог материјала везаног за револуцију и Народноослободилачку борбу. Током 1952. у Високом је, поводом десетогодишњице Југословенске народне армије, приређена изложба докумената и предмета о учешћу становништва височког среза у рату, што је представљало непосредну претходницу оснивању музеја. Народни одбор Градске општине Високо донео је 7. априла 1953. одлуку о оснивању Завичајног музеја у Високом.
Први директор и кустос музеја био је словеначки учитељ, археолог и етнолог Антон Смодич, који је извршио прву систематизацију музејске грађе и поставио рану сталну поставку посвећену периоду Народноослободилачке борбе. Музеј је током свог развоја више пута мењао организациони статус, од установе у оквиру општине, преко радне јединице у саставу Радничког универзитета „Решад Салетовић”, до поновног стицања статуса самосталног правног субјекта одлуком Општинског већа од 5. априла 2000.
Зграда Музеј је првобитно био смештен у згради некадашње ћилимаре, а од 1957. налази се у згради некадашње градске општине, односно Беледије, подигнутој 1902. на главној градској саобраћајници у Високом. Према подацима музеја, зграда је изведена у неомаурском стилу, са израженим псеудомаурским декоративним елементима, и убраја се у објекте прве категорије културно-историјског наслеђа на подручју града. Унутрашњост објекта обухвата подрумски простор са лапидаријумом, приземље са депоима и канцеларијама и тавански простор предвиђен за конзерваторско-рестаураторску радионицу.
Током рата у Босни и Херцеговини зграда музеја је претрпела већа оштећења, а сам фонд је био измештен на више локација. После 2000. започета је постепена обнова, док су од 2008. до 2012. изведени обимни радови на санацији и уређењу објекта. На музејској згради су и 2023—2025. изведени нови радови, укључујући замену прозора, конверзију система грејања и конзервацију улазних врата.</ref>
Збирке и делатност Према службеним подацима, фонд музеја чини више специјализованих збирки, као и архив, фототека и музејска библиотека. На службеном сајту посебно су представљене нумизматичка, археолошка, средњовековна, етнографска, минералошко-палеонтолошка, оријентална и уметничка збирка, као и збирка оружја из Првог и Другог светског рата и рата у Босни и Херцеговини. Археолошка збирка је најобимнија и обухвата материјал са праисторијских и других налазишта височке котлине, док остале збирке сведоче о континуитету живота на подручју Високог од праисторије до новијег доба.
мини|лево|Плоча казнаца Неспине пронађена у селу Мало Чајно Основна делатност музеја обухвата истраживање, прикупљање, заштиту, чување и представљање музејске грађе, а установа је регистрована и за научноистраживачку, педагошку и издавачку делатност, као и за послове заштите објеката и предмета од културно-историјског значаја на подручју Града Високог. Музеј, према сопственим подацима, у просеку годишње реализује више изложби и пројеката и сарађује са другим културним и образовним установама.
У оквиру своје делатности музеј је 2006. у Годуши основао депанданс „Етно-соба / етно-радионица”, посвећен локалним занатима као што су чибучарство, чешљарство и израда свирала. Други депанданс, стална тематска поставка „Отпор агресији ’92–’95”, отворен је 2015. у Културном центру у Пријеком и посвећен је рату у Босни и Херцеговини на подручју Високог. Према извештајима Града Високог и локалних медија, током 2025. изведени су радови на уређењу изложбеног простора и формирању нове сталне музејске поставке у матичној згради музеја, а почетком 2026. најављено је њено свечано отварање и стављање садржаја на располагање посетиоцима. У априлу 2026. пројекат сталне поставке Завичајног музеја у Високом награђен је у категорији ентеријера.
Издаваштво Завичајни музеј у Високом развија и сопствену издавачку делатност. Његово службено гласило су Радови Завичајног музеја – Високо, стручни и научни часопис са слободним приступом, који, према подацима издавача, објављује изворне научне радове, стручне и прегледне радове, као и приказе и рецензије, превасходно из области археологије, историје и историје уметности. У јавно доступној архиви часописа наведени су бројеви за 2020, 2022. и 2024.
У оквиру тих новијих бројева објављени су и радови непосредно везани за историју Високог, музејске збирке и археологију височког подручја, као што су прилози о Јеврејима Високог, оријенталној збирци музеја, локалитетима Кундруци и Свибе, као и рад о Ардуби. Поред часописа, издавачка делатност музеја обухвата и књиге Високо и околина кроз хисторију 2, објављену 2021, и Високо и околина кроз хисторију 3, објављену 2024.
Референце
Категорија:Музеји у Босни и Херцеговини Категорија:Установе културе у Босни и Херцеговини Категорија:Град Високо Категорија:Настанци у Југославији 1953.