thumb|400px|Мапа 71 жупаније у земљама Мађарске круне (Краљевина Угарска и Краљевина Хрватска и Славонија) око 1880. године Следеће листе приказују административне поделе земаља које су припадале мађарској круни (1000–1920) у одабраним временским периодима. Имена су дата на главном званичном језику који се користио у Краљевини у дотичним временима.
За детаље о функционисању и развоју жупанија и неким другим административним поделама погледајте чланак Угарске жупаније.
Напомене Овај чланак не приказује све државе административних подела које су постојале током векова, већ само главне. Посебно за период средњег века, различити извори често дају мало другачије поделе. Такође, листе појединачних временских тачака потичу из различитих извора, тако да категоризација првог нивоа није нужно компатибилна током времена.
Око 1038. године
Око 1074. године Око 1074. године, цела мађарска Краљевина састојала се од око 45–50 жупанија (зависи од периода). Постојање многих од њих је спорно за овај временски период, без савремених навода али су навођени на мапама и текстовима). Имена жупанија су на латинском језику написана онако како се наводе у изворима а везе воде ка чланцима на српском језику.
Жупаније
Граничне жупаније Претпоставља се да су следећи замкови били седишта граничних жупанија (marchiae, határispánságok), вероватно је да су постојали и други замкови били таква седишта (поређани од севера ка југу): у данашњој Словачкој: Братислава (у то време: Bresburc/ Preslawaspurch/Poson), Хлоховец (у то време: Golguc/Golgoc), Тренчин (у то време: Treinchen), Бецков (у то време: Blundus), Нитра (у то време: Nitria), Шинтава (у то време: Sempte), Замак Гемер (у то време: Gomur), Замак Земплин (у то време: Zemněn, Zemlyn) у данашњој Украјини: Узхород (Унгвар), Боршава у данашњој Мађарској: Замак Мошон, Шопрон, Novum Castrum (мађарски у то време: Újvár), Замак Боршод (мађ. Borsod vára), Вашвар, Карако (близу Јаношхазе), Залавар (у то време се звао Kolon) данашња Румунија: Добока (мађарски: Doboka), Алба Јулија (мађарски: Gyulafehérvár), Клуж-Напока (мађарски: Kolozsvár), Сату Маре (мађарски: Szatmárnémeti, Темишвар (мађарски: Temesvár), Турда (мађарски: Torda) данашња Хрватска: Вуковар (мађарски: Valkóvár) данашња Србија: Београд (мађарски: Fehérvár), Стара Паланка (мађарски: Haram (Krassó), Ковин (мађарски: Kéve)
15. век Крајем 14. и у 15. веку постојало је око 70 жупанија, од којих је 7. било под војводством Трансилваније (у данашњој Румунији), 7. под банством Славоније (углавном у данашњој Славонији]] и Хрватској), а остале жупаније су чиниле саму Мађарску (углавном данашњу Мађарску и Словачку), са 10. жупанија у потпуности и 11. делимично у данашњој Словачкој.
Жупаније
Ужа Мађарска
Fiume ИмеАдм. седиштеПовршинаkm²Становника(Volkszählung 1910)Статус укупно je km² Corpus separatum (Ријека) / Град Фјуме са околином (Fiume város és területe) Fiume 21 49.806 2.371 Данас HR
Трансилванија
Хрватска-Славонија mini|zentriert|hochkant=1.4|Жупаније које се налазе у Хрватској-Славонији Crisiensis Dubicensis Orbasz (такође Vrbas, Wrbas, Urbas) Szana (на подручју реке Сана) Varasdinensis Verovitiensis Zagrabiensis
Бановине
Специјални статус Ужа мађарска Краљевина Halasszék (седиште) Jászság Kolbázszék (седиште) Kunság| Provincia XXIV oppidorum terrae Scepusiensis (Године 1412, тринаест градова је заложено Пољској и задржало посебан статус.)
Трансилванија
Слободни краљевски градови и рударски градови (Liberae regiae civitate et civitates montanae) Њихов број се мењао (рударски градови су се углавном налазили у Горњим земљама – данашњој Словачкој)
16.–18. век У 16. веку, Краљевство је било толико тешко погођено османским освајањем да је његова територија смањена на скоро трећину своје претходне величине. До 1541. године, преостали део је преименован у Краљевска Угарска и њиме су владали Хабзбурзи.
Капетаније (1547 – 1699)
мини|Мапа капетанија мађарске Краљевине 1572. године|250п Године 1547, Краљевска Угарска је подељена из војних, а делимично и административних разлога на две „генералне капетаније“ (мађарски: főkapitányságok, словачки: hlavné kapitanáty): Цизданубија (углавном данашња Словачка) Трансданубија (преостала мађарска Краљевина).Štefanec, Nataša. Ustroj Vojne krajine 1578. godine i hrvatsko-slavonski staleži u regionalnoj obrani i politici. Srednja Europa: Zagreb, 2011.
Касније су ове капетаније даље подељене. Године 1553. и 1578. јужне и југоисточне регије су одвојене у Војну границу и де факто више нису биле део Краљевства.
Такође, после 1606. године постојале су следеће генералне капетаније: Капетанија Горње Угарске (источна Словачка и североисточна данашња Мађарска, део данашње северне Румуније и део Карпатске Русије, створене 1563. године) Капетанија Доње Угарске (западна и централна Словачка, основана 1563.) Капетанија Ђера (територије између језера Балатон и реке Дунав) Капетанија Каниже (западна Мађарска) Капетанија Хрватске (западна Хрватска) Капетанија Славоније (северна Хрватска)
Жупаније (1699 - 1848) Треба напоменути да су многе жупаније престале да постоје током турске окупације (отприлике 1541 – 1699/1718). За административне поделе на турској територији погледајте Османско царство.
Након пораза Турака, у целој мађарској Краљевини поново је постојало око 70 жупанија. Након коначног пораза Турака 1718. године, три јужне жупаније Temesiensis, Torontaliensis и Krassovinis et Severinensis створиле су посебан административни округ Banatus Temesiensis (мађарски: Temesi Bánság). Овај округ је поново распуштен 1779. године, али је његов најјужнији део остао део Војне границе (Confiniaria militaria) до краја 19. века.
Следећи списак не приказује Ердељ. Vármegye је само традиционална формална подела. Треба напоменути да су неке од претходних жупанија, нпр. Zarandiensis, биле део Ердеља у то време.
(а) Жупаније Cis-Danubianus (13)
(б) Жупаније Trans-Danubianus (11)
(в) Жупаније северозападно од Тисе Cis-Tybiscanus (10)
(г) Жупаније преко (источно) Тисе Trans-Tibiscanus (12)
(д) Жупаније између река Драве и Саве (након пораза Турака око 1700. године, сматране су делом Хрватско-Славоније)
Слободни области (Circuli/Districtus liberi) Ово су биле привилеговане територије, које су биле потпуно изузете из система жупанија. Districtus Jazygum et Cumanum (Jászkunság/Jászkun kerület) Oppida sedecim Scepusiensia - од 1772 (Прва подела Пољске); Пре 1772. године градови су били заложени Пољској и имали су још један посебан статус Oppida privilegiata Hajdonicalia (Hajdúság)Хајдуци у Мађарској – од 17. века (Хајдучки град)Hajduvárosok−Хајдучки градови
Слободни краљевски градови и рударски градови (Liberae regiae civitate et civitates montanae) Њихов број се мењао кроз периоде, видети Списак градова мађарске Краљевине (1910)Попис земаља са градовима Мађарске Свете круне из 1910.
После мађарске револуције 1848/1849. године За детаље погледајте Угарске жупаније
1849–1860 мини|300п|Мапа мађарске Краљевине из 1850. године, са приказом пет војних округа Током овог периода, Краљевина Хрватска (са Међимурјем), Краљевина Славонија и Војводство Србија и Банатус Темесијенсис (Szerb vajdaság és Temesi bánság) били су одвојени од мађарске Краљевине и директно потчињени Бечу (Аустрија). Преостала територија мађарске Краљевине (која у то време није обухватала Трансилванију) била је подељена на 5 округа. Ови окрузи су били подељени на жупаније, чије су традиционалне територије модификоване 1850. и 1853. године; неколико традиционалних жупанија је спојено или подељено. Такође Беч је успоставио војну контролу, да би се осигурали, и у Ердељу на територијама где је мађарско становништво чинило већину.Мапа Аустријске империје са Балканом (Војне области и управа су обележене црвеним словима) Званични језик током овог периода био је немачки. Окрузи и жупаније су биле:
Pest-Ofen Пешт-Пилиш. Северни део бивше жупаније Пешт-Пилиш-Шолт, укључујући цео бивши округ Пилиш. Пешт-Шолт. Јужни део бивше жупаније Пешт-Пилиш-Шолт, укључујући цео некадашњи регион Шолт. Stuhlweißenburg (Секешфехервар, бивша жупанија Фејер под именом главног града Штулвајсенбурга) Гран (Естергом). Обухвата оне области бивших округа Гран/Естергом и Коморн/Комаром јужно од Дунава, осим предграђа Комаром Сењ (Gran Land - Stadtbezirke; Коч и Дотис Stuhlbezirke). Веома је личио на жупанију Комаром-Естергом каква је био између 1923. и 1938. године. Хевеш. Отприлике северна половина бивше жупаније Хевеш-Спољани-Солнок, омеђена углавном Тисом. Солнок. Отприлике јужна половина бивше жупаније Хевеш-Спољани-Солнок, омеђена углавном Тисом. Боршод Чонград Jazygien mit Kumanien or die Districte Jazygien und Cumanien: (Јасшаг са Куншагом/територије Јасшага и Куншага; тј. Јасшаг, Кишкуншаг и Нађкуншаг)
Preßburg Preßburg (Pozsony) Ober-Neutra (Горња Nyitra). Укључује оне делове Neutra/Nyitra западно од Waag−а. Седиште, Tyrnau, је претходно био део жупаније Preßburg/Pozsony. Unter-Neutra (Доња Nyitra). Укључује оне делове Neutra/Nyitra источноно од Waag−а. Такође укључује председничке округе Oszlán и Baan, које су раније биле део жупанија Барш и Тренчин/Тренчен (Trentschin/Trencsén), респективно. Trentschin (Trencsén) Arva-Turócz, Спајање је поново потврђено 1853. Liptau (Liptó) Hont Zohl (Zólyom) Bars Neograd (Nógrád) Komorn (Komárom). Обухвата оне области некадашњих округа Гран/Естергом (Gran/Esztergom) и Коморн/Комаром (Komorn/Komárom) северно од Дунава, као и Сењ (Szőny) директно преко пута Комарома ( and ; Muzsla и Perbete ).
Ödenburg Wieselburg (Moson) Ödenburg (Sopron) Raab (Győr) Eisenburg (Vas) Weszprim (Veszprém) Szalad (Zala). Искључено Међимурје, које је било припојено Хрватској. Sümegh (Somogy) Tolna Baranyá
Kaschau Gömör (ЖупанијанГемер-Кишхонт под именом Гемер) Zips (Szepes) Saros Abaúj-Torna Zemplin (Zemplén) Ungh(var) (Ung) Beregh-Ugocsa Maramaros
Großwardein Arad. Западни део око Елека припојен је жупанији Бекеш-Чанад 1853. године. Csanad (1849–53) Bekes (1849–53) Бекеш-Чанад (1853–60).Обухватала је бивше територије Бекеша и Чанада, као и подручје око Елека које је раније припадало округу Арад (укључујући истакнути део некадашње арадске територије који се налазио између Бекеша и Чанада). Ober-Bihar (Горњи Бихар, 1850–53) Unter-Bihar (Доњи Бихар, 1850–53) Süd-Bihar (Јужни Бихар, 1853–60). Бивша јужна територија Бихара (углавном омеђена реком Berettyó/Barcău и њеним каналима). Nord-Bihar (North Bihar, 1853–60). Бивша северна територија Бихара (углавном ограничена реком Беретјо/Баркеу и припадајућим каналима), као и некадашњеr Hajdúság и бивши западни делови грофовије Саболч. Szatmar Szabolcz Szabolcz Саболц са Хајду градовима; 1849–53). Хајдушаг и западни делови Саболча су прикључени Северном Бихару 1853.године.
1860–1867 У октобру 1860. године, војни окрузи су укинути, а жупаније који су постојали пре 1848. године су враћене.
1867–1920 мини|300п|Етничка и политичка ситуација у мађарској Краљевини према попису из 1910. године Од 1867. године, административне и политичке поделе земаља које су припадале мађарској круни (Краљевини Мађарској) су значајно преобликоване. Године 1868. Трансилванија је дефинитивно поново уједињена са самом Мађарском, а град и територија Ријека (Fiume) проглашени су аутономним. Године 1873. део Војне границе је уједињен са самом Мађарском, а део са Хрватско-Славонском. Ужа Мађарска, према древном обичају, била је генерално подељена на четири велике дивизије или круга, а Трансилванија је до 1876. године сматрана петим.
Године 1876. уведен је општи систем жупанија. Према овој подели, ужа Мађарска је била подељена на седам статистичких региона који нису имали административне функције, од којих је Трансилванија чинила једну.
Следеће административне поделе постојале су између 1886. и 1920. године:
Бивше и садашње жупаније