Жупанију Боршова (, , ) је основао мађарски краљ Свети Стефан током оснивања мађарске државе и организације краљевског жупанијског система, са замком Боршова као њеним центром.. Њена територија је обухватала Берешку жупанију и део Саболчске жупаније, где је пролазио трговачки и војни пут који је водио североисточно кроз Карпате. Боршовска жупанија је престала да постоји као административна организација негде после 1242. године, а на њеном месту је организована Берешка жупанија, док је лева обала реке Тисе додељена Саболчској жупанији.
Територија Подручје жупаније Боршова може се добро описати на основу села наведених у папском регистру десетине забележеном између 1332. и 1337. године, као и неких тадашњих савремених докумената. Њена североисточна граница ишла је дуж Источних Бескида, који су такође чинили границу земље, а на северозападу дуж слива Латорце до потока Стара. Између Чапа и Вашарошнамења простирала се на западну страну Тисе и обухватала је данашњи Фелше-Саболч (горњи део саболчке жупаније). Од околине Вашарошнамења на истоку, граница је била Тиса, а затим после Шарошоросија пратила је реку Боржа. Територија жупаније прелазила је на леву обалу Борже на висини данас украјинских насељанасеља Илошве и Билке и враћала се на реку код некадашњег замка и насеља Сухабаранка. То је значило да је Боршовска жупанија, поред претријанонске мађарске Берег жупаније, обухватала северну трећину Саболча, као и већи део округа града Долхај у жупанији Марамарош и јужни врх жупаније Унг (Чап, Ђеречке, Тисаашвањ и Захоњ).
Да би се добила мало прецизнија слика о областима Горњег Саболча, граница се може прецизно одредити пратећи поменути папски регистар десетине. Према овоме, гранична линија се савијала јужно од линије Тисе после Домбрада, затим североисточно после области Бестерец, Апађ, Петри, Поч и Богат, укључујући села Ђулај, Фехерто, Лорантаза и Карас, а затим се враћала на Тису код Апатија. Према документима, поред поменутих села, границе Боршове су обухватале и: Бадало, Керч, Кек, Пазоњ и сада непостојеће село под називом Мергешд на граници данашње Петнехазе.Borsova határvármegye kialakulása Пошто у време идавања оригиналне књиге у Мађарској није било ISBN бројева накнадно му је додат број ISBN 2050311064916)
Историја Можда је то било важно подручје чак и пре освајања, јер је, према Анонимусу, 903. године замак Боршова заузео и обновио везир Арпад, како би заштитио равницу Саболч од напада са севера. Жупанију је основао краљ Свети Стефан, њено седиште је прво кратко време било Кишварда, а затим Боршовавар (замак Боршова), а њени власници били су војници војводе Залана. Татарска инвазија је изазвала значајна разарања на територији жупаније, а затим је током реконструкција краља Беле IV овде организовано Шумско насеље Берег, које се касније развило у жупанију. Године 1271, жупанија Боршова више није постојала, њени западни делови су пребачени у жупанију Саболч, а остатак је постао територија жупаније Берег. Независно од жупаније, Боршовски архиђаконат, који је припадао Егерској епископији, још увек је постојао у 16. веку.Жупанија на страници католичког лексикона
Сећање на жупанију Његово сећање је опстало у неколико облика: У средњовековној црквеној организацији као Архиђаконат Боршова. Река Боржа у Закарпатју. Назив села Нађборжова (укр. Боржава).
Референце
Литература
Pesti I:191. - Sipos Zsigond: B. monográphiája. Beregszász, 1911. Györffy I:521. (са мапом)
Спољашње везе Magyar katolikus lexikon, I. kötet (A-Bor), Szent István Társulat, Budapest, 1993. (Жупанија Боршова - онлајн приступ, Жупанија Берег - онлајн приступ) Magyar katolikus lexikon, XII. kötet (Seq-Szentl), Szent István Társulat, Budapest, 2007. (Жупанија Саболч - онлајн приступ)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Првобитне жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Украјине