250px|мини|десно|Зидна чесма на улазу у Безистан, на зиду хотела Касина, позната под именом „Минђуша”. Једина је зидна чесма у граду. На њој се налази грб града са тврђавом и шајком на Дунаву. Чесма је постављена са идејом да представља типичну београдску чесму, која би заменила неизграђену Радио чесму, што је било јефтиније, практичније и економски исплативије решење за град. Свечано је пуштена у рад 28. јуна 1985. године. Међутим, већ 90-их година она више није била у функцији, а такво стање је и данас Београдске јавне чесме снабдевају се водом из градског водовода и из природних изворишта. Има их око 250, од којих се тридесетак снабдева изворском водом. Редовну и систематску контролу квалитета воде јавних чесама које се водом снабдевају из београдског водоводног система врши ЈКП Београдски водовод и канализација, док исправност воде на београдским јавним чесмама које се снабдевају изворском водом редовно два пута месечно контролише Градски завод за јавно здравље Београд.

Историја београдског водовода Први водовод у Београду направили су још Стари Римљани. Овај водовод је спроводио воду од извора Мокролушког потока и из Липовичке шуме до данашњег центра града. Према историјским изворима, изграђен је средином 1. века, у време цара Веспазијана и служио је за потребе IV Флавијеве легије са око 6.000 војника, која се налазила на простору Малог Мокрог Луга. Током година водовод је продужен до Сингидунума и његова је траса ишла из правца данашњег Малог Мокрог Луга преко делова Звездаре и Врачара, Пионирског парка, све до Београдске тврђаве. Остаци овог водовода пронађени су у близини зграде Народне Скупштине, испод Студентског парка, Кнез Михаилове улице, у делу око Делијске чесме и у подруму зграде Библиотеке града Београда, где се и данас могу видети у Римској дворани. Археолози верују да се део овог водовода пружао до Ташмајдана и да је коришћен за наводњавање пољопривредних поседа. Вода са овог изворишта коришћена је у граду све до 1870. када је, услед ширења града прекинут тунел на почетку Булевара краља Александра.

Следећи велики водовод направљен је током османске владавине. Турци су воду спровели из извора око Булбулдерског потока, преко Дорћола, до Калемегданске тврђаве. На одређеном растојању подизали су куле – специјалне уређаје на које су водоводним цевима уздизали воду. Како Теразијски плато заузима изванредну позицију и одличну висинску коту, био је идеална траса за две главне водоводне линије које су напајале варош у шанцу. Ту је била постављена највећа и главна црпна станица помоћу које је пијаћа вода сакупљана и спровођена у остале делове града. Те специјалне уређаје за воду Турци су називали „теразијама”, па одатле потиче и само име Теразија, централног градског трга у Београду. Крајња тачка до које је долазио овај водовод била је на Везировој или Мехмед-пашиној чесми.

Како се град временом ширио и на савску падину, Аустријанци су између 1724. и 1737. године изградили Варошки водовод који је напајао водом тврђаву, све градске институције и јавне чесме.

Јавне чесме у Београду 250px|мини|десно|Стара чесма у центру Барајева. На меморијалној плочи је уклесаноː „Под владом Његовог Височанства Књаза Србског Милана Обреновића IV овај водоистичник подиже и озида о свом трошку Радивоје Петровић меанџија из Барајева за здравље своје и своје фамилије 1879. г. Озида и потписа мајстор Никола Крстић” Прве јавне чесме у Београду саграђене су још у давној прошлости, на линији римског водовода. Средином 19. века Београд је имао око двадесетак јавних чесама. Оне су се снабдевале водом са изворишта у близини града, а вода се чувала у великим резервоарима, од којих се највећи налазио пред улазом у град, испред данашњег хотела Москва. Турци су те резервоаре називали „теразијe за воду”, па је по њима тај део града и добио име Теразије. Из тих резервоара се вода цевима спроводила до највећих чесама.

У непосредној околини Београда постоје и велика изворишта на којима су често подизане чесме. Такве су Хајдучка чесма у Кошутњаку, Пашина чесма, некада на периферији, а данас на Звездари, у ширем центру града, или Беле воде, које се налазе недалеко од првог правог градског водовода у Макишу.

Тамо где претходно није било јавних чесми становници некадашњих села, а данас градских насеља, попут Миријева, Жаркова, или предграђа попут Булбулдера, Карабурме и других морали су да се ослањају на воду из бунара, али већ крајем 19. века, због недостатка канализације, велики број њих није имао исправну воду за пиће. Због толике важности, чесме су се у то време масовно подизале и у том периоду број јавних чесама се повећао на 35. Постојала је такође и служба разносача воде – сакаџија, који су коњским запрегама преносили воду са река и чесама до кућа. Они су воду захватали и из Дунава и Саве, али је она коришћена искључиво у техничке сврхе. Сакаџије су опстали све до изградње београдског водовода, када су почели да се баве новим занимањем – постали су ледаџије.

Најпознатије београдске чесме биле су на прометним местима, каква су пијаце, веће улице и слична, али је до данас сачувано само неколико. Међу њима су:

Чесма Мехмед-паше Соколовића или Везирова чесма, најстарија очувана чесма у Београду, саграђена у 16. веку. Теразијска чесма, подигнута 1860. године, са Теразија је 1911. пресељена на Топчидер, да би 1975. била враћена на данашње место испред хотела Москва. Поред чесме Мехмед-паше Соколовића, ово је једина оригинална очувана чесма старог Београда. Делијска чесма, која се помиње још у 17. веку. Налазила се испред Делијског конака, у данашњој Делијској улици, најкраћој улици у београдској општини Стари град и јединој у Београду која није никада мењала име. Чесма са овим именом неколико пута је кроз време мењала место, а данашња се налази у Кнез Михаиловој улици, испред зграде САНУ, постављена 1987. године, када је улица реконструисана и претворена у пешачку зону. Чукур-чесма налазила се на месту где и данас постоји спомен обележје, на углу Добрачине и Господар Јевремове улице. На простору данашњег Студентског трга и Академског парка, некада се налазила Велика пијаца, најстарија пијаца у Београду, отворена 1824. године. Ту је 1875. изграђена чесма. После укидања ове пијаце 1928. године, чесма је пренета на пијацу Стари Ђерам. На углу улица Господар Јованове и Краља Петра, у делу града који се називао Зерек, налазила се Сака чесма. Управо са ове чесме сакаџије су најчешће разносиле  воду по домаћинствима.

Поред ових најпознатијих, постојале су још и: Табачка чесма, Тоскина чесма, Мала чесма, чесма Код Црвеног петла, на чијем је месту недавно постављена нова са истим именом и многе друге, а готово свака црква у граду имала је своју чесму. У каснијим епохама чесме су се подизале и као својеврсне задужбине или споменици. Такве су Трећепозивачка чесма код Градске болнице на Звездари и Чукур-чесма. Погодна за подизање чесми била је линија Булбулдерског водовода и само на том правцу, од Градске болнице до Калемегдана, у 19 веку било је чак 18 чесама, од којих су најпознатије: Чукур чесма, Сака чесма и Скадарска чесма.

Јавне чесме са изворском водом Исправност воде на чесмама са изворском водом контролише Градски завод за јавно здравље Београд. На чесмама на ужој територији града контрола се врши редовно два пута месечно, док се на чесмама у приградским насељима контролише једанпут месечно у периоду од априла до септембра.

Здравствена исправност воде на јавним чесмама са изворском водом може бити веома променљива. На њима вода захвата и користи у „сировом” стању, односно без претходног пречишћавања и дезинфекције, па се зато не препоручује као основни извор воде за пиће.

На већини јавних чесми Завод, на основу претходних лабораторијских испитивања и решења санитарног инспектора, по потреби поставља табле са обавештењем потенцијалним корисницима да вода није за пиће, али увек треба имати у виду да поједини несавесни грађани скидају ова обавештења. Због тога је препорука за потенцијалне кориснике да се пре одласка на јавне чесме и изворе са природном изворском водом информишу о хигијенској исправности воде за пиће.

Уколико се вода са изворишта носи кући и касније користи за конзумацију обавезно треба обезбедити хигијенски безбедну (чисту и дезинфиковану) амбалажу, држати је у фрижидеру и што пре искористити. Фотографија Назив Адреса Година изградње 160x160px|center Извор Свете Петке на Калемегдану Црква Св. Петке на Калемегдану160x160px|center Хајдучка чесма Кошутњак 18. век160x160px|center Топчидерске чесме (Врачарске чесме) Топчидер, Булевар војводе Путника бб 1860.160x160px|center Милошева чесма Топчидер, Милошев конак 1834.160x160px|center Краљева чесма Лисичји поток 1936. (2023)160x160px|center Миљаковачки извори Миљаковац 1975.160x160px|cente Извор Свете Петке у Раковици Манастир Раковица 160x160px|center Извор Сакинац Авалапре 1873. Какањска Кнежевачка Беле воде Јавна чесма Змајевац Вишњица Точкић улица Миодрага Вуковића, Барајево 1956. Хигијенски завод Грабовац Бождаревац Барајево

Јавне градске чесме У Београду има више од 200 јавних чесми које се снабдевају из градског водовода и на којима је вода контролисаног квалитета, безбедна за коришћење. Фотографија Назив Адреса Година изградње160x160px|center Чесма Мехмед-паше Соколовића Калемегдан 1576/1577.160x160px|center Чукур-чесма Добричина бб 1931.160x160px|center Делијска чесма Кнез Михаилова бб 1987.160x160px|center Мало степениште на Калемегдану Париска бб 1903.160x160px|center Себиљ чесма Скадарлија (код Цара Душана) 1989.160x160px|center Скадарлијска чесма Скадарлија (код Симине) 1966.160x160px|center Пашина чесма Живка Давидовића пре 1807.160x160px|center Трећепозивачка чесма Чингријина улица током I светског рата160x160px|center Банатска чесма Парк Војводе Вука 1989.160x160px|center Чесма на платоу Код црвеног петлаЦара Лазара бб 2016.160x160px|center Јапанска чесма Калемегдан 2008.160x160px|center Милетова чесма Калемегдан 1991.160x160px|center Спомен-чесма Јасмини Јовановић парк Газела код Мостарске петље 2002.160x160px|center Ђачка чесма Јурија Гагарина бр. 195 1983.160x160px|center Чесма у парку Ђерам Булевар краља Александра 160x160px|center Клеопатрина чесма Сопот 1855. (1997)160x160px|center Тројан чесма Барајево обновљена 2009.160x160px|center Стара чесма у центру Барајева Барајево обновљена 1879.160x160px|center Спомен-чесма „Црквенац“ Младеновац 1915. Сопотска чесма Сопот 19. век160x160px|center Спомен-чесма Карађорђу и учесницима Првог српског устанка Обреновац 1904.160x160px|center Спомен-чесма у Барошевцу Лазаревац 1937.160x160px|center Спомен-чесма и споменик жртвама ратова 1990—1999. Младеновац2008.

Види још Београдске фонтане Хајр чесма

Напомене

Референце

Спољашњи извори