мини|Рагна Нилсен Рагна Вилхелмине Нилсен (, рођена Улман; 17. јул 1845, Кристијанија — 29. септембар 1924, Кристијанија) била је норвешка учитељица, директорка школе, публицисткиња, либерална политичарка и феминисткиња. Сматра се једном од пионирки модерног образовања у Норвешкој и истакнутом боркињом за права жена.  

Биографија мини|Кристијанија (Осло), 1923. године Рагна Нилсен рођена је у Кристијанији (данашњи Осло) у угледној породици, као треће дете од укупно пет. Њен отац, Јерген Аксел Николај Улман, био је правник, док је мајка Катарина Јохана Фредрике Вилхелмине Дункер била књижевна критичарка, учитељица и активисткиња за права жена. Њен брат, Јохан Кристијан Виго Улман такође je био члан Либералне странке и посланик у норвешком парламенту, а 1886. године био је oптужен због тога што се причестио у свом дому, али је убрзо био ослобођен одлуком Врховног суда.

Образовање је стекла у школи коју је водила њена мајка, у периоду од 1852. до 1858. године, а потом у приватној женској школи Хартвига Нисена, све до 1860. године.Како су се њени родитељи развели 1854. године, већ је као млада морала почети да се бави наставом, најпре као приватна учитељица како би финансијски помогла мајци, а затим као наставница у истој школи коју је и сама похађала, у којој је усавршила енглески језик и у којој је радила до 1879. године. Образовање је комплетирала 1863. године курсом за гувернанте у истој школи.

Године 1879. удала се за Лудвига Нилсена и преселила у Трумсе, где је наставила просветни рад. Након развода од супруга 1884. године, вратила се у Кристијанију.  

Просветни рад Нилсен је 1885. године основала школу под називом Fru Nielsens Latin- og Realskole (Латинска и реална школа госпође Нилсен) у Кристијанији и сматра се првом женом која је вршила функцију директора средње школе у Норвешкој. Школа је у почетку била намењена девојчицама, али је убрзо постала мешовита (за дечаке и девојчице), што је било револуционарно за то време. Рагна Нилсен је била снажна заговорница заједничког образовања дечака и девојчица. У својим предавањима позивала се на примере из Сједињених Америчких Држава и више европских земаља, где је такав модел већ био у примени.Сматрала је да заједничко школовање доприноси бољем моралном и друштвеном развоју ученика, јер утиче на понашање дечака и јача самопоуздање девојчица. Истицала је да девојчице не треба да имају поједностављен наставни програм, већ једнаке образовне могућности као и дечаци.Такође је критиковала услове у којима су одрастале девојчице, указујући на значај физичке активности, здравијег начина живота и бољих услова за развој.

Њен педагошки рад био је усмерен ка модернизацији образовања и увођењу напредних наставних метода. Нилсен је одбацивала традиционалне ставове о подређености жена и залагала се за њихову интелектуалну, моралну и политичку равноправност.

Друштвени и политички ангажман Рагна Нилсен је била активна у бројним друштвеним и политичким организацијама. Била је председница Норвешког удружења за права жена у два мандата (од 1886. до 1888. и од 1889. до 1895).  Учествовала је у оснивању више организација, укључујући Удружење за женско право гласа (Kvindestemmeretsforeningen), као и трговачко удружење жена. Такође је била једна од првих жена изабраних у градско веће Кристијаније, где је деловала од 1901. до 1904. године.  

Нилсен је била активна и у јавним расправама и била је позната као добра говорница. Њене идеје су укључивале друштвену одговорност и реформе, али је имала и нека конзервативнија мишљења, поготво о моралу и браку и залагала се за строге норме за оба пола.Борила се за женско право гласа и била међу иницијаторима тог покрета, али је касније била опрезна према ширењу тог права на све жене.

Била је укључена и у језичке и културне иницијативе, као суоснивач Удружења за очување риксмола (Riksmålsforeningen), а 1910. године наследила је Бјернстејернеа Бјернсона на челу овог удружења.

Публицистички и књижевни рад Нилсен је писала и објављивала радове из области друштвених питања, положаја жена и културе. Међу њена најзначајнија дела спадају и:

Norske kvinder i det 19de aarhundrede (Норвешке жене у 19. веку, 1904) Fra de smaa følelsers tid (Из доба малих осећања, 1907) Sisyphos og de politiske partier (Сизиф и политичке странке, 1922)  

Била је и суоснивач женског часописа Norske Kvinder (Норвешке жене) из 1921. године.

Значај Рагна Нилсен се сматра једном од најзначајнијих личности норвешког друштва крајем 19. и почетком 20. века. Њен рад у образовању, борби за права жена и јавни ангажман оставили су трајни утицај на норвешко друштво.

Референце