Авион Арадо W II је био двомоторни, нискокрили моноплан за два члана посаде. Стајни трап су му били пловци а конструкција мешовита. Пројектовала га је и израдила немачка фирма -{Arado Flugzeugwerke GmbH}- 1927/28. годинеhttps://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-w2.html. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Siemens & Halske Sh 12 авиона Арадо W II мини|десно|300п|Цртеж авиона Арадо W II у 3 пројекције Немачка школа саобраћајних пилота (Deutsche Verkehrsfliegerschulen - DVS), основана 1925. године као номинално цивилна школа летења, служила је као кључна институција за прикривену обуку војних пилота, делујући под маском обуке за комерцијалну авијацију како би избегла Версајска ограничења је наручила од компаније Arado Flugzeugwerke GmbH да направи два двомоторна хидроавиона за прелазну обуку пилота од једномоторних на вишемоторне хидроавионе. Пројектантски тим Арадо-а на челу са главним конструктором Валтером Ретелом (нем. Walter Rethel) се 1926. године прихватио посла пројектујући један такав авион који је добио ознаку Арадо W II. Први прототип је полетео већ у јесен 1927. гпдине. Тестирање авиона је показало да су употпуности испуњена сва очекивања наручиоца: лако полетање и слетање на водену површину, релативно мала брзина која погодује обуци пилота, добра стабилност авиона, ниска цена експлоатације, висока поузданост авиона и мотора и релативно лако одржавање. Оба авиона су регистрована као D-1412 и D-1544, 1928. годинеhttps://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft30614.htm. Технички опис Хидроавион за прелазну обуку пилота за двомоторце Арадо W II, имао је конфигурацију конзолног нискокрилног моноплана са трупом од челичних цеви пресвученим шпером и импрегнираним платном, тандем отворене кабине за пилота и инструктора и два полукружна понтона постављена на челичне носаче испод мотора за пловидбу до стања мора 3. Покретан је паром Siemens-Halske Sh.12, деветоцилиндричних радијалних мотора са ваздушним хлађењем смештених на предњим ивицама крилаStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, .
Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција је била просторна челична решеткаста конструкција од челичних цеви и жице која је додатно повечала крутост конструкције. Труп је био до прве кабине обложен шпер плочама а остатак трупа импрегнираним платном ради једноставности и лакшег одржавања. У њему су се налазили тандемски распоређене отворене кабине за пилота и инструктора, опремљене двоструким управљачким системом и неопходним инструментарујумом за контролу рада мотора и парамертима лета. Из кабина су пилоти имали изванредну прегледност околине авиона. Обе кабине су имале ветробранска стакла која су штитила пилоте од ваздушне струје и воденог прскања при слетању и полетању авиона.
Погонска група: Арадо W II је био опремљен са два Siemens-Halske Sh 12 деветоцилиндрична радијална мотора са ваздушним хлађењем, снаге 82 -{kW}- сваки и двокраким дрвеним вучним елисама фиксног корака и пречника 2,40 -{m}-. Ови мотори су одабрани због своје релативно мале снаге и економичног рада, што их чини идеалним за тренажни хидроавион намењен да минимизира захтеве за одржавањем у морским условима.
Крило је имало распон од 17,4 метра и површину од 53,8 м². Имало је облик једнакокраког трапеза са полукужним завршетком и елероне (крилца) готово целом дужином крила. Велика површина крила допринела је послушном понашању током фаза лета, постижући максималну брзину од 150 -{km/h}- на 2.000 метара упркос скромних 82 -{kW}- континуиране снаге по мотору, што је потврдило његов потенцијал за улоге обуке за авионе са малом снагом. Носећа конструкција крила је изграђена од дрвених кутијастих носача формираних од ламинираних тетива, носећих ребара од шперплоче делимично прекривених шперплочом испред задњег носача ради торзионе крутости. Остатак крила је пресвучен импрегнираним платном згог смањења тежине. Ова дрвена конструкција је минимизирала масу, а истовремено је прилагодила напрезања крила од причвршћених пловака и гондола мотора. Аеродинамички, ниско крило је побољшало стабилност током маневара а такође је омогућио моторима да буду избочени испред предње ивице, оптимизујући проток ваздуха преко елиса без значајних површинских поремећаја.
Репне површине су класичне конструкције и наставља труп авиона. Конструкција је челична а облога импрегнирано платно. Има два хоризонтална стабилизатора и кормила висине као и вертикални стабилизатор са кормилом правца које се простире до испод трупа. Хоризонтални и вертикални стабилизатори су међусобно повезани челичним подупирачима посматрано са задње стране репа то је једна рамска конструкција која полази од верикалног стабилизатора иде ка хоризонталним стабилизаторима и преко њих завршава ослањањем на доњи део трупа авиона.
Стајни трап се састојало од два полукружна дрвена пловка постављена испод мотора на челичним подупирачима, обезбеђујући висину од 3,2 метра када је у пловидби и осигуравајући удаљеност пропелера од прскања. Сваки пловак је био подељен на шест водонепропусних одељака са решеткастом централном гредом од јасеновог дрвета. Пловци нису имали кобилице што се одразило на лошу пловидбеност по узбурканом мору. Челична конструкција везе између авиона и пловака поред захтеване висине је обезбеђивала и равномеран распоред масе као и чврсту везу између два пловка. Оперативно коришћење Упркос слабим моторима, карактеристике лета су биле добре, и оба авиона су коришћена за обуку у немачкој школи за саоббраћајне пилоте у Варнеминдеу и Листу на Силту, мада углавном за локалне летове. Године 1935, D-1412 је толико оштећен приликом слетања да је морао бити отписан. D-1544 је остао у употреби до краја 1937. године и повучен је из употребе крајем те године. Искуство стечено са W II-јем у вези са пловцима је укључено у развој Arado Ar 95 See и успешног Arado Ar 196.https://airwar.ru/enc/other1/aradow2.htmlhttps://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Arado+W.II-732. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо SSD I Компанија Арадо
Спољашње везе https://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-w2.html https://airwar.ru/enc/other1/aradow2.html https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft30614.htm https://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Arado+W.II-732
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Школски авиони Категорија:Хидроавиони