Ерне Пелтенберг (, ) је био генерал мађарске војске, учесник мађарске револуције и Рата за независност 1848–49. и један од арадских мученика.Merényi-Metzger Gábor: Pöltenberg Ernő keresztelési anyakönyvi bejegyzése, avagy egy 200 éve született aradi vértanú. Hadtörténelmi Közlemények 2008. 3-4. sz. 765-766. old.Neve Pöltenberg alakban is előfordul, azonban az a változat helytelen, saját nevét maga is Poeltenbergnek írta.
Породица Рођен је у богатој аустријској породици, од Леополда Пелта фон Пелтенберга, адвоката. Имао је и две познате сестре: Вилхелмину, почасну чланицу Реда Свете Ане.Vasárnapi Újság 1887/24 Амалију, чији је муж био Јожеф Фак, пуковник аустријске војске, који је 1848. преузео одбрану од Срба, победио у кампањи и умро у Вербашу (Врбас). Достигао је чин генерала. Имали су два сина, Кароља и Гедеа.Országos Hírlap, 1898 november 7.
Пелтенбергова супруга, Паула Каковшка (Kakowska), била је жена пољског порекла која је умрла у Будиму 13. новембра 1874. године, у 53. години. Имали су троје деце: Гвида (1847, Пешта-Будим - 1889), који је имао војну каријеру као и његов отац. Хелена (1842-1922), која се удала за Фак Илку. Имали су троје деце.Vasárnapi Újság 1887/4 Илона (1842–1922)Ilona Poeltenberg, geni.com
Каријера Године 1830. ступио је у војну службу у Царској војсци, служећи две године у 4. хусарском пуку као потпоручник. Касније је преузео сличну позицију на другој дужности, али није добио унапређење скоро 18 година. Стациониран са својим пуком у Мађарској у пролеће 1848. године, затражио је да буде премештен у Италију ради акције.Роберт Херман: Увек међу првима. Ерне Пелтенберг, генерал из Мађарског рата за независност.
Када је избила Мађарска револуција, био је присталица и добровољно се пријавио за службу. Прво се борио против хрватског бана Јелачића, али није пристао да пређе аустријску границу. Због тога га је мађарска команда отпустила заједно са другима из службе. Касније је дошао под команду Артура Гергеија који га је предложио за хонведског мајора 27. октобра 1848. Касније, у децембру, именован је за потпуковника војске.
У Бици код Каполне од 26. до 27. фебруара, истакао се и 14. априла 1849. унапређен је у пуковника који командује 7. корпусом.Hermann Róbert: A kápolnai csata második napja, rubicon.hu Касније је унапређен у генерала 2. јуна. Током летње кампање против Хајнауа, војска је била приморана на повлачење. Учествовао је у бици код Комарома (од 2. до 11. јула) и бици код Ваца (15. - 17. јула).
Након што се појавила бројчано бројна руска војска, служио је као посредник између мађарске и руске војске око услова предаје. Затим су га, заједно са осталим командантима, руси предали аустријским властима.
Смрт Од стране аустријских војних власти осуђен на смрт вешањем. Казна је била извршена 6. октобра (био је први међу онима који су погубљени вешањем) у замку Арад. Обешен је негде између шест и седам ујутру. Непосредно пре смрти на вешалима, приписује му се да је рекао: „Прелепа депутација иде Богу да заступа случај Мађара!“Aradi vértanúink - Történelem, helytörténet/Magyar történelem 1791-1867 mek.oszk.hu
Референце
Литература
Hermann Róbert: , Alapítvány a Magyar Hadi Történetírás Támogatására. Budapest, Domahidy Miklós: , Magvető Könyvkiadó, Budapest, Hamvay Ödön: Az aradi tizenhárom (Budapest, 1899) Bartha Albert: Az aradi tizenhárom vértanú pörének és kivégzésének hiteles története (Budapest, 1930)
Csorba László: , Budapest, . o.
Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.
Спољашње везе Арадски мученици на mek.oszk.hu Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)
Категорија:Рођени 1808. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени Категорија:Мађарско племство