Преекспозициона профилакса (PrEP) је употреба лекова за спречавање ширења болести код људи који још нису били изложени узрочнику болести. Вакцинација је најчешће коришћени облик преекспозиционе профилаксе; остали облици преекспозиционе профилаксе углавном укључују лечење лековима, познато као хемопрофилакса. Примери укључују узимање лекова за спречавање инфекције маларијом или ХИВ-ом. Посебно, термин PrEP је сада у популарној употреби постао синоним за употребу преекспозициона профилакса за ХИВ|преекспозиционе профилаксе за превенцију ХИВ-а.
Уопштено говорећи, употреба преекспозиционе профилаксе захтева балансирање ризика од третмана (нпр. нежељених ефеката лека) по здраве појединце са ризиком од саме болести.
Контрастира се са постекспозиционом профилаксом (PEP), која се користи када је пацијент већ био изложен инфективном агенсу.
Употреба преекспозиционих лекова против специфичних болести Маларија
Употреба преекспозиционог лечења лековима за превенцију маларије уз помоћ антималаријских лекова је добро утврђена, а употреба кинина као профилактичког третмана датира барем из 19. века.
ХИВ/АИДС
Скраћеница PrEP сада се често односи на преекспозициона профилакса за ХИВ|преекспозициону профилаксу за превенцију ХИВ-а, односно употребу антивирусних лекова као стратегије за превенцију ХИВ/АИДС-а. PrEP је једна од неколико стратегија за превенцију ХИВ-а за особе које су ХИВ негативне, али имају већи ризик од добијања ХИВ-а, укључујући сексуално активне одрасле особе са повећаним ризиком од заразе, особе које интравенски користе дроге (види интравенска употреба дрога), као и ХИВ негативне чланове серодискордантних сексуално активних парова.
Када се користи према упутствима, показало се да је PrEP високо ефикасан у превенцији ХИВ инфекције, смањујући ризик од добијања ХИВ-а за чак 99%. Опсежна студија у Уједињеном Краљевству показала је да PrEP остаје ефикасан у превенцији ХИВ инфекције, чак и када се користи у неконтролисаним окружењима.
Ковид 19 Преекспозициона профилакса против инфекције вирусом SARS-CoV-2, који изазива ковид 19, проучавана је као могућа превентивна мера за високоризичне групе.
У децембру 2021. године, америчка Управа за храну и лекове (ФДА) одобрила је хитну употребу (EUA) лека са антителима тиксагевимаб/цилгавимаб (Евушелд) за превенцију ковида 19 код имунокомпромитованих особа које не могу бити потпуно вакцинисане због историје тешких реакција на вакцине против коронавируса. Међутим, због високих нивоа неосетљивих варијанти вируса SARS-CoV-2 присутних у САД, ФДА је 6. јануара 2023. објавила да тиксагевимаб/цилгавимаб више није одобрен за хитну употребу у САД.
У марту 2024. године, лек са моноклонским антителима пемивибарт (Пемгарда), добио је одобрење за хитну употребу од америчке ФДА за заштиту одређених умерено до тешко имунокомпромитованих појединаца од ковида 19.
Беснило Преекспозициона профилакса против инфекције вирусом беснила, вирусом који изазива беснило, препоручује се високоризичним појединцима као што су ветеринари, путници у ендемска подручја беснила и појединци из ендемских подручја беснила (посебно деца и људи из руралних подручја где постекспозициона профилакса против беснила можда није лако доступна).
Стандардна доза за преекспозициону профилаксу против беснила су две дозе од 1 ml вакцине против беснила (HDCV, PCEC или PVRV) које се примењују интрамускуларно (ИМ) 0. и 7. дана. Вакцине које се користе за преекспозициону профилаксу против беснила исте су оне које се користе и за постекспозициону профилаксу.
Преекспозициона профилакса при обдукцијама С обзиром на то да извођење обдукција може укључивати ненамерне посекотине, а инциденција хепатитиса Б може бити веома висока у одређеним популацијама, препоручује се да сво особље које ради на обдукцијама тестира свој статус антитела на хепатитис Б. Ако антитела нису присутна у довољним концентрацијама, препоручује се примање вакцине против хепатитиса Б.
Напомене
Референце
Категорија:Медицински третмани *