Остани крај мене (фр. Seras-tu là?) је књига познатог француског писца Гијома Мисо-а (фр. Guillaume Musso). Објављена је први пут 2006. године.

Радња Роман прати Елиота Купера (фр. Elliott Cooper), шездесетогодишњег хирурга из Сан Франциска, који проналази начин да отпутује у прошлост и суочи се са тридесет година млађим собом.

На још једној од својих хуманитарних мисија са Црвеним крстом у Камбоџи, Елиот се сусреће са дечаком који има урођену деформацију горње усне и, упркос недостатку времена и неопходности враћања назад за Сан Франциско, одлучује да остане дуже и да га оперише. У знак захвалности, старац који се бринуо о детету га позива у своју кућу и нуди му алкохолно пиће од пиринча. Током разговора, поставља му питање: „Када би сте могли да видите једну од својих жеља испуњену, коју бисте изабрали?“, на шта му Елиот одговара да би волео да поново види своју жену, Илену (фр. Ilena), која је умрла пре тридесет година. На растанку, стари Камбоџанин му даје једну малу флашицу у којој се налази десет златних пилула.

Радознао, по повратку кући, Елиот узима једну пилулу пре спавања и те ноћи први пут одлази у прошлост, тачно на исти дан, али чак тридесет година раније. На аеродрому се суочава са својим двојником и говори му да су они иста особа, али са размаком од тридесет година, у шта млађи Елиот испрва не поверује.

Старији Елиот се обраћа свом најбољем пријатељу, Мете-у (фр. Matt) и говори му о овој невероватној причи, у коју Мете такође никако не може да поверује. Он сматра да је Елиот преокупиран послом, да је почео да губи разум и да му је потребан одмор.

Основни циљ старијег Елиота јесте да се врати у прошлост и види своју жену Илену, коју није видео тридесет година и за чију смрт је кривио себе. Он само жели да је још једном угледа, последњи пут пре своје смрти, јер му је константован рак плућа и има свега пар месеци да живи. Врло брзо схвата да му то ипак није довољно, тако да ће његов главни циљ постати спашавање Илене од смрти. Међутим, мењање тока догађаја у прошлости има извесне последице на будућност, тако да би спашавање Илене значило да његова ћерка Енџи (фр. Angie) у будућности више не би постојала, пошто је њу добио са другом женом коју је упознао на једној конференцији, десет година након Иленине смрти. Дакле, ако би Иленина смрт била спречена, то би значило да би се шездесетогодишњи Елиот пробудио без своје ћерке Енџи, што њему не долази у обзир, јер је много везан за њу. Да до тога не би дошло, двојници склапају план који ће омогућити да и Илена, али и Енџи живе, који подразумева да Елиот са тридесет година прекине сваки однос са Иленом, како би се у будућности десили сви догађаји који су се за Елиота од шездесет година и десили у међувремену, односно, како би се Елиот упознао са женом која ће му родити дете (Енџи). Иако му је јако тешко да ово прихвати, јер је Илена највећа љубав његовог живота и он не може да замисли живот без ње, тридесетогодишњи Елиот ипак пристаје на овај споразум, јер је то једини начин да спасе и жену свог живота, али и своје будуће дете.

Оно што њих двојица у том тренутку не знају јесте да судбина ипак иде својим током и, иако су наизглед спречили Иленину смрт, након што је Елиот (по договору) раскинуо са њом, она се баца са Голден гејта (енгл. Golden gate) јер за њу живот више нема смисла. Након бројних интервенција и операција, она ипак бива спашена, али остаје непокретна. Наставља свој живот далеко од Елиота и свега што ју је везивало за њега, истински несрећна и повучена у себе.

Са друге стране, иако је он тај који је прекинуо сваки контакт са њом, Елиот ипак не може да прихвати да они више нису заједно и такође се повлачи у себе, а током посете свог најбољег пријатеља Мете-а, одбацује га од себе и говори му да му се више никада не обрати. То наравно мења и будућност, тако да када шездесетогодишњи Елиот покуца на врата свом пријатељу, овај му сав зачуђен говори да оде од њега, јер му се није јавио тридесет година, иако су се, за Елиота из будућности, они пре само пар сати видели и разговарали.

Иако је изгубио и жену коју воли и свог најбољег пријатеља, Елиот наставља свој живот онако како га је живео и његов двојник из будућности: обавља своју лекарску дужност, одлази на конференцију, упознаје једну жену са којом проводи ноћ, добија ћерку... Све иде својим током и убрзо Елиот који је на почетку имао тридесет година, сада има шездесет, онолико колико је имао његов двојник. Тада сазнаје да има рак и да је то једна битна ствар коју му је овај прећутао. Пар месеци касније, Елиот умире.

На сахрану су дошли многи његови пријатељи, али и пацијенти које је излечио и спасао током свог живота. Ипак, када сви оду, једна особа остаје сама са њим: његов пријатељ Мете. Убрзо долази Енџи и говори му да јој је Елиот рекао да ће он бити последња особа која ће остати до краја, када он умре. Знајући то унапред, Елиот је спремио једну бележницу, свеску од око сто страница, у којој је детаљно исписао све што му се дешавало од своје тридесете године па до своје смрти, и дао ју је Енџи, како би она могла да је поклони Мете-у, када се све заврши. У њој је објаснио разлог свог понашања, зашто је оставио Илену, а потом прекинуо однос и са њим, сусрете са својим двојником... Та свеска садржала је одговоре на сва њихова питања.

Након читања свега, Мете је пожурио ка Илени и однео јој ову свеску, како би и она сазнала истину. Међутим, када се вратио кући, поред саме свеске, Мете је пронашао још једну чудну ствар: једну малу бочицу у којој се налазила последња, десета пилула. Тада је преко телефона обећао Илени да ће јој вратити Елиота.

Знао је шта да уради, одмах је узео пилулу и чекао да заспи. Вратио се тридесет година уназад, пронашао Елиота и саопштио му да је у будућности он мртав. Тада му је рекао да је дошао да га спасе од смрти, узео му је цигарету из руку и бацио је на под. Недуго након тога, нестао је. Елиот је, под утиском овог догађаја, запалио још једну цигарету и утонуо у мисли. Била му је то последња цигарета у животу.

Тридесет година касније, вративши се у будућност, пошто није пронашао Елиота кући, Мете је бризнуо у плач, уверен у то да није успео да га врати. Међутим, Илена се појављује испред Елиотове куће и одлази на плажу, где мало у даљини примећује једног човека, њој врло добро познатог, који се окреће ка њој. Био је ту.

Референце