Мезепетерд () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у беретћоујфалушком јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|150п|Родино гнездо Налази се на Бихарској равници, близу Ељвеша.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Суседна насеља су: Ванчод на северу, Бихаркерестеш на југоистоку, Толд на југу и Беретћоујфалу на западу.Таксативни подаци о насељу
Историја Први писани помен села датира из 1291. године, а крајем 16. века насељено је мађарским становништвом. Предање каже да је древна породица Петерди била први власник овог села, а то потврђује и документ из 1552. године.
Име села потиче од његовог заштитника, Петра, а суфикс -d је био посесивни суфикс из доба Арпада. Мезе (Mező) значи поље, што се односи на равничарску географију насеља. Парохија се некада налазила мало северније од своје садашње локације, на месту званом „Пуста“. Након пораза Ђерђа Ракоција II и турског преузимања контроле над Варадом, село је уништено и опустело током 17. века, а попис из 1692. године забележио га је као ненасељену пусту. Године 1733. Јанош Гаши је добио пашњак, који је био насељен углавном румунским кметовским породицама и Мађарима око садашње локације насеља. Парохија је касније била власништво породица Гажи и Елек све до Другог светског рата.
Матичне књиге Православне цркве вођене су на ћирилици до 1829. године. Римокатоличка црква је саграђена 1758. године. Село је постало део племићког имања, а у првој половини 19. века било је у власништву породице Гажи.
Његова железница је отворена 24. априла 1858. године.Кратка историја насеља
Демографија Село, које је раније било насељено Мађарима, дуго је било насеље са већинским румунским становништвом, од 18. века па надаље. Према попису из 1880. године, 60% становништва Мезепетерда били су Румуни, а 40% Мађари. Након Тријанона, румунско становништво је почело веома брзо да се асимилује, што је поред Мезепетерда утицало на десетине других насеља у источној Мађарској. Као резултат тога, до краја 20. века румунско становништво Мезепетерда је готово потпуно нестало; 1990. године, само 4 особе у насељу су се изјасниле као Румуни.
Године 2001., 97% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 3% као Роми.A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
Захваљујући раду румунске мањинске самоуправе, која је реорганизована 2000-их, почео је спори повратак изгубљеној култури, услед чега се, на основу података пописа из 2011. године (када је једна особа већ могла да назначи више од једне националности), 63 особе у Мезепетерду поново изјаснило као Румуни.
Током пописа из 2011. године, 85,2% становника се изјаснило као Мађари, 6,4% као Роми, 0,2% као Немци, 11,5% као Румуни (14,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупно може бити више од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 15%, реформисти 44,4%, гркокатолици 0,5%, остале (углавном православне) деноминације 8,4%, неденоминационе 7,1% (24,5% није одговорило).
У 2022. години, 91,9% становништва се изјаснило као Мађари, 12,5% као Румуни, 5,6% као Роми, 1,2% као друга националност која није домаћа (7,9% није одговорило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 43,8% су били реформати, 10,4% римокатолици, 2,5% гркокатолици, 2,5% православци, 1% остали хришћани, 0,6% остали католици, 16,5% неконфесионално (22,5% није одговорило).
Референце д
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 139 — 142. Мезепетерд на utazom.com
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар