Холандске пословице (; такође позната као Фламанске пословице, Плави огртач или Свет окренут наопачке) је слика из 1559. године, рађена техником уља на храстовој табли, коју је насликао Питер Бројгел Старији. Она приказује сцену у којој људи и, у мањој мери, животиње и предмети, нуде дословне илустрације холандских пословица и идиома.

Теме које се провлаче кроз Бројгелове слике, а које се појављују у Холандским пословицама, јесу апсурд, поквареност и глупост људи. Њен оригинални наслов, Плави огртач или лудост света, указује на то да Бројгелова намера није била само да илуструје пословице, већ пре да каталогизује људску глупост. Многи приказани људи имају карактеристичне празне црте лица које је Бројгел користио да прикаже будале.

Његов син, Питер Бројгел Млађи, специјализовао се за прављење копија очевих радова и насликао је најмање 16 копија Холандских пословица. Нису све верзије слике, било да их је радио отац или син, приказивале потпуно исте пословице, а разликовале су се и у другим мањим детаљима. Оригинално дело Бројгела Старијег налази се у колекцији Галерије слика у Берлину, док се копије налазе у бројним другим колекцијама.

Историја

Контекст Пословице су биле веома популарне у Бројгелово време и раније; сто година пре Бројгелове слике, илустрације пословица биле су популарне у фламанским часловцима. Објављено је неколико збирки, укључујући Adagia холандског хуманисте Еразма Ротердамског. Француски писац Франсоа Рабле употребио је значајан број њих у свом роману Гаргантуа и Пантагруел, завршеном 1564. године.

Фламански уметник Франс Хогенберг направио је гравиру која илуструје 43 пословице око 1558. године, отприлике у исто време када и Бројгелова слика. Дело је композиционо веома слично Бројгеловом и укључује одређене пословице (попут Плавог огртача) које се такође истичу у Холандским пословицама. Приказујући дословне интерпретације пословица у сеоском окружењу, оба уметника су приказала „свет окренут наопачке”.

Сам Бројгел је нацртао неколико дела, углавном графика и цртежа, на тему пословица, укључујући Велике рибе једу мале рибе (1556) и Дванаест пословица (1558), али се сматра да су Холандске пословице његова прва велика слика на ту тему.

Слика Слика, датирана у 1559. годину, сматра се најбољом из серије сличних слика које су се све у једном тренутку приписивале Питеру Бројгелу Старијем. Она је рендгенски снимљена како би се њен подцртеж упоредио са другим верзијама. Ниједна верзија нема порекло које сеже даље од касног 19. века, али проучаваоци Бројгеловог дела верују да су ове слике изуми старијег Бројгела, које све користе картон у природној величини са истим подцртежом какав је коришћен у берлинској верзији.Breughel Enterprises, 2001-2002 exhibition on the work of Pieter Brueghel II's copies after his father's works, Historians of Netherlandish Art review Слике на којима нема натписа изазивају посматрача да погађа пословице. Базиране су на гравирама из 1558. и ранијих година које носе натписе на фламанском језику. Најзапаженија од њих у вези са сликама је дело Франса Хогенберга, датирана 1558. године, која носи наслов Die blau huicke is dit meest ghenaemt, maer des weerelts abvisen he beter betaempt (често називана „Плави огртач”, ово би се боље могло назвати „Светске лудости”). Браћа Дутекум су 1577. направила серију графика под називом De Blauwe Huyck. Теодор Гале је такође направио графику, датирану касније, са сличним насловом: Dese wtbeeldinghe wort die blauw hvyck genaemt, maer deze werelts abvysen haer beter betaemt.C. C. Barfoot and Richard Todd, The Great Emporium: the Low Countries as a cultural crossroads in the Renaissance and the eighteenth century (1992), p. 128; Google Books.

Пословице и идиоми Критичари су похвалили композицију због уређеног приказа и интегрисане сцене. На слици се налази приближно 126 препознатљивих пословица и идиома, иако је Бројгел можда укључио и друге које се не могу утврдити због промене језика кроз векове. Неке од оних које су уклопљене у слику и даље су у популарној употреби, као што су „Пливати против струје”, „Ударати главом о зид од цигле” и „Наоружан до зуба”. Многе друге су изашле из употребе, што отежава анализу слике. „Имати кров покривен питама”, на пример, значило је имати обиље свега, а то је мотив који ће Бројгел касније искористити на својој слици идиличног места Земља Дембелија (1567).

Плави огртач, оригинални наслов дела, налази се у средишту слике, а жена га ставља свом мужу, што указује на то да га она вара. Друге пословице указују на људску глупост. Човек затрпава рибњак након што му је теле угинуло. Одмах изнад централне фигуре мушкарца у плавом огртачу, други мушкарац носи дневну светлост у корпи. Неке од фигура изгледају као да представљају више од једне стилске фигуре (није познато да ли је то била Бројгелова намера), као што је човек који стриже овцу у доњем левом центру слике. Он седи поред човека који стриже свињу, па то представља израз „Један стриже овце, други стриже свиње”, што значи да један има предност над другим, али такође може представљати савет „Стрижи их, али им не гули кожу”, што значи да треба најбоље искористити расположиве ресурсе.

Списак пословица и идиома приказаних на слици