Поплава и клизиште на кинеско-непалској граници 2026. (такође познати и као клизиште на прелазу Гјеронг 2026. или поплаве у Непалу и Тибету 2026) је природна катастрофа разорних размера која се догодила ујутро 26. августа 2026. године у региону Хималаја. Катастрофа је захватила гранично подручје између северног Непала (окрузи Расува и Нувакот у провинцији Багмати) и Народне Републике Кине (Тибет, град Шигаце, округ Гјеронг).

Према званичним извештајима научника и геолошких служби, катастрофу је изазвало изненадно масивно урушавање глечера у Непалу, што је покренуло ледену лавину и разорне блатне и камене токове низ планинске долине река Ленде хола и Тришули. Бујични талас је прво погодио подручје око граничног прелаза Гјеронг, потпуно уништивши тамошњу инфраструктуру, царинске објекте и гранични мост Ресуо, након чега се брзо проширио низводно кроз насеља у Непалу.

Сеизмички поремећај изазван овим колосалним одроном забележиле су мерне станице широм света, укључујући Геолошки топографски институт САД (USGS) и немачки GFZ, са јачином сеизмичког сигнала која је одговарала земљотресу магнитуде 5,2 Ms.

Стањем од 5. септембра 2026. године, потврђена је смрт најмање 1385 особа (1342 у Непалу, 43 у Кини), док се преко особа води као нестало (преко у Непалу и 519 у Кини). Међу несталима се налази и више од 700 страних туриста и радника из преко 30 земаља света, укључујући и држављанку Србије.

Позадина мини|лево|Река Ботекоши (лево) и река Ленде хола (десно); мост Митери на кинеско-непалској граници (2013). Целокупна инфраструктура на слици је потпуно уништена. Река Ленде хола извире у округу Гјеронг у Тибетанском аутономном региону у Кини. Она тече ка југу и на граници са Непалом се у близини Дунчеа улива у реку Ботекоши, која чини горњи део реке Тришули.

Подручје око кинеско-непалске границе на прелазу Гјеронг представља стратешки изузетно важан трговински и саобраћајни коридор који повезује округ Расува у Непалу и округ Гјеронг у Кини. Прелаз свакодневно бележи интензиван саобраћај теретних возила, као и велики број ходочасника и туриста који путују према планини Кајлаш — светом месту у будизму, хиндуизму и џаинизму на тибетанској страни.

Узрок катастрофе У првим сатима након несреће владала је недумица око тачног узрока поплаве. Непалске власти и локални медији првобитно су претпостављали да је локални земљотрес изазвао лавину која је преградила речни ток и формирала привремено урниско језеро, чије је нагло пробијање довело до глацијалне бујице (изливање глацијалног језера).

Међутим, детаљне анализе сеизмичких таласа које је спровео Геолошки топографски институт САД (USGS) утврдиле су да забележени сеизмички сигнал магнитуде 5,2 Ms (у 02:52 UTC / 08:37 по непалском времену) није био последица природног тектонског потреса, већ директан резултат колосалног одрона тла и глечера северно од врха Лангтанг Лирунг у Националном парку Лангтанг.

Према анализи сателитских снимака и процени геоморфолога, комад глечера ширине око 600 метара (2.000 стопа) чисто се откинуо са висине од око 5.200 метара (17.000 стопа) и пао са висине од готово 1.200 метара (4.000 стопа) у долину испод. Силина ударца и брзина пада (процењена на око 50 m/s, односно око 180 km/h) тренутно су истопиле део леда и повукле огромне количине моренског материјала, стварајући брзокрећући камено-блатни ток.

Кинески стручњак Гуо Џаоченг из Кинеског центра за геолошка истраживања истакао је да је брзина блатско-каменог тока од 50 m/s била толико велика да људи нису имали времена за реаговање, а материјал се превалио преко 20 километара низводно. Снимак видео-надзора са главног објекта на прелазу Гјеронг забележио је приспеће рушилачког таласа свега седам минута након сеизмичког удара. Научници истичу да су климатске промене и дуготрајно загревање Хималаја главни фактори који су довели до нестабилности овог глечера.

Дана 27. августа, кинеске власти су издале упозорење да се у близини ушћа река Чочен кола и Пурепу Цангпо формирало ново урниско језеро запремине од око 2.000.000 m³, уз висок ризик од секундарног пуцања бране уколико прилив воде премаши 3.000.000 m³.

Ток догађаја и последице

Непал Бујични талас на реци Тришули достигао је нивое и до 80 m изнад речног корита. У округама Расува и Нувакот, бујица је поплавила и разорила насеља Тимуре, Дунче, Мајлунг, Сјафрубеси, Бетравати, Тришули и Девигат.

Материјална штета у Непалу је изузетно велика: Инфраструктура путева: Уништено је најмање 19 мостова и 42 km путева. Начелник Одељења за путеве Непала Биђаја Ђаиши изјавио је да почетна процена оштећења на путној инфраструктури премашује 15 милијарди непалских рупија. Објекти и возила: Царински комплекс у Расувагадију је у потпуности уништен, а преко 300 камиона и теретних возила поређаних за царињење однела је бујица. Мост код Тришули Базара је такође срушен. Енергетика: Оштећено је 6 главних хидроенергетских објеката и трафостаница, укључујући Расувагади, Чилиме, Тришули 3А, трафостаницу Тришули 3Б од 220 кВ, Тришули и Девигат, што је довело до потпуног прекида снабдевања струјом у погођеним областима. Образовање: Најмање 20 школа је оштећено у окрузима Расува, Нувакот и Дадинг.

мини|Сателитски снимак мисије Ландсат 9 који приказује последице поплава

Кина (Тибет) На кинеској страни границе, прелаз Гјеронг је претрпео готово потпуно уништење. Бујични талас је срушио мост Ресуо (мост Митери) и главну зграду за заједничку граничну контролу, а катастрофа је затрпала бројна трговачка складишта и продавнице.

Пут према прелазу Гјеронг са кинеске стране, као и комуникације и снабдевање струјом, били су у потпуном прекиду. Саобраћајна полиција у Гјеронгу увела је хитну двосмерну забрану саобраћаја на путу од града Гјеронг ка граничном прелазу за сва нехитна возила.

Жртве и нестали Због тога што је катастрофа захватила веома фреквентан међународни трговински и ходочаснички коридор, међу жртвама и несталима се налази велики број страних држављана из преко 30 земаља.

Према извештајима непалске полиције и службе за ванредне ситуације од 27. августа 2026. године, у Непалу је пронађено најмање 359 тела погинулих, док се 910 особа води као нестало (укључујући преко 644 страних туриста). На кинеској страни, власт града Шигаце саопштила је да су пронађене 3 погинуле особе, а 558 се води као нестало (од чега 260 страних држављана).

Држава Погинули Нестали Напомене Кина 3 558 (298 на кинеској, ~100 на непалској страни) Сви кинески држављани на прелазу Гјеронг Индија — 178 Својевремено ходочасници за планину Кајлаш Непал 359 127 Локално становништво, полиција и радници на хидроелектранама САД — 65 Туристи и планинари Малезија — 55 Украјина — 53 Аустралија — 35 Углавном ходочасници Уједињено Краљевство — 33 Укључујући два тинејџера од 13 и 14 година Канада — 25 Јужна Кореја — 9 Радници грађевинске фирме на хидроелектрани Сингапур — 9 Немачка — 8 Летонија — 6 Русија — 6 Јужна Африка — 6 Јапан — 5 Нови Зеланд — 5 Израел — 1 Холандија — 1 Укупно ~362 ~1.458 Нестали укључују туристичке водиче и полицијско особље

Према саопштењу Непалског туристичког одбора, међу несталима су и држављани Белгије, Бугарске, Белорусије, Финске, Француске, Мађарске, Ирске, Италије, Казахстана, Литваније, Филипина, Португалије, Шпаније, Србије, Швајцарске и Шведске.

Спасилачке операције Након катастрофе, Војска Непала, Оружана полиција Непала и непалска полиција мобилисале су значајне снаге уз подршку хеликоптера и санитетских тимова. Влада Непала је наредила бесплатно лечење за све жртве поплава. До 27. августа евакуисано је преко 125 лица угрожених бујицом, укључујући и стране држављане. Инжењеријске јединице започеле су постављање Бејлијевих мостова уместо срушених конструкција.

У Кини, Министарство за ванредне ситуације покренуло је други степен националног одговора и упутило 249 припадника националне ватрогасне службе и 325 инжењера компанија „Кина Аненг” и „ПауерЧајна” са тешком механизацијом. Народноослободилачка армија (НОА) и Оружана полиција упутиле су више стотина припадника другог ешалона са хеликоптерима Ми-171, специјализованим дроновима за 3Д географско снимање и ласерско скенирање како би лоцирали евентуалне преживеле и пробили блокиране путеве.

Реаговање надлежних и међународне реакције Кина: Генерални секретар КП Кине Си Ђинпинг издао је хитну директиву да се уложе сви напори у потрагу за несталима. Премијер Ли Ћанг и потпредседник владе Џанг Гуоћинг стигли су у Гјеронг 27. августа ради директног руковођења акцијом спасавања. Министарство финансија и Министарство за ванредне ситуације издвојили су 120 милиона јуана (око 16,5 милиона евра) хитне помоћи, док је Национална комисија за развој и реформе обезбедила додатних 100 милиона јуана за хитну обнову инфраструктуре. Индија: Премијер Нарендра Моди разговарао је са премијером Непала Баленом Шахом и исказао спремност за пружање пуне хуманитарне помоћи. Министар спољних послова Индије С. Џаишанкар саопштио је да је Индија већ 26. августа авионима испоручила 50 тона хуманитарне и медицинске помоћи Непалу. Уједињене нације: Генерални секретар УН Антонио Гутерес изразио је дубоко саучешће и мобилисао теренске агенције УН ради помоћи властима Непала и Кине. Сједињене Америчке Државе: Стејт департмент је саопштио да шаље специјалног саветника за одговор на катастрофе и хитно издвојио 500.000 долара помоћи. Уједињено Краљевство: Британски премијер Енди Бернам обећао је 5 милиона фунти помоћи Непалу и помоћ британским држављанима у региону. Јужна Кореја и Јапан: Формирани су посебни кризни штабови у министарствима спољних послова, а тимови за брзо реаговање упућени су у Непал ради помоћи у потрази за заробљеним држављанима. Међународни Црвени крст: Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца издвојила је 1,4 милиона долара хитног фонда.

Види још Прелаз Гјеронг Географија Непала Географија Тибета Клизиште Поплава Урниско језеро

Референце

Спољашње везе

Категорија:Непал у 2026. Категорија:Кина у 2026. Категорија:Поплаве у 2026. Категорија:Катастрофе у 2026. Категорија:Поплаве у Азији Категорија:Катастрофе у Тибету Категорија:Катастрофе у Непалу Категорија:Граница Кине и Непала