Полипи гласних жица (ПГН) или чворићи гласних набора спадају у групу најчешћих доброћудних (бенигних) израслина ларинкса (гркљана), који се развијају споро. ПГН се формирају на овојници гласне жице и испуњене су течношћу. Обично се развијају споро. Иако може бити захваћена само једна гласна жица, полипи се често развијају на обе гласне жице. Пацијенти у почетку болести можда неће приметити никакве проблеме са полипима све док израслине не постану довољно велике да иритирају оближња ткива и утичу на продукцију гласа и на квалитет живота оболелих, првенствено због нарушене вокалне функције.

Њихов облик се може класификовати као сесилни или педункуларни, а њихове хистолошке карактеристике као желатинозни или провидни, фиброзни или организовани, и ангиоматозни или хеморагични.

Порекло вокалног полипа је најчешће фонотрауматско јер су узроковани неправилном употребом или злоупотребом гласа, или континуираном прекомерном употребом гласа). Иако је то стање које се може повезати са професионалним певачима, полипи на гласним жицама могу утицати на свакога ко редовно врши сличан притисак на своје гласне жице. Међутим, и други иритантни процеси могу допринети настанку полипа, као што су гастроезофагеални рефлукс, пушење дувана, аспирација агресивних хемијских супстанци или интензивне респираторне активности.

Главни знаци и симптоми код особа са полипима гласних жица су промуклост или отежано дисање и замор гласница. Међутим, пријављени су и ретки случајеви опструкције дисајних путева узроковане великим или џиновским полипима.

Упркос томе што добре резултате даје терапија у комбинацији са хирургијом гркљана ( ако су симптоми упорни или тешки), логопедска терапија сама по себи такође може бити ефикасна у лечењу ових лезија код лакших случајева. Лекови се такође могу прописати када је потребно ублажити иритацију гласних жица и ублажила промуклост.

Епидемиологија Преваленција болести ларинкса, према једној студији из Јужне Кореје пронашла абнормалне ларингоскопске резултате код 1,96% популације. Вокални полипи били су друга најчешћа ларингеална лезија (0,3–0,6%), после вокалних чворића (1,0–1,7%). Аутори нису пронашли значајне разлике у старосној групи или полу ни за једну од лезија.

Узимајући у обзир само испитивану популацију, неколико чланака је известило о превласти вокалних полипа код жена. Аутори објашњавају да је ова превласт последица веће нелагодности изазване вокалним променама и последичног повећања лекарских посета од стране жена, анатомских разлика између полова, или вокалног понашања својственог свакој култури. Такође, у погледу преваленције вокалних полипа у односу на пол, недавна студија која је окарактерисала бенигне лезије гласних жлебова показала је превласт вокалних полипа код мушких пацијената (55,1%), у узорку од 147 учесника ( p < 0,0001  ). Аутори су известили да се механичко напрезање настало током карактеристичне продукције нискофреквентних звукова код мушкараца јавља у дубљим деловима ламина проприје, узрокујући пуцање крвних судова и крварење, предодређујући их за појаву вокалних полипа.

Фиљо и сарадници анализирали су карактеристике вокалних полипа код пацијената подвргнутих ларингеалној хирургији и пронашли 67,7% ангиоматозних полипа и 32,3% желатинозних полипа (54,8% код мушкараца и 45,2% код жена). Следећи резултати су били значајни:

превласт ангиоматозних полипа код мушкараца (65,1%) и желатинозних полипа код жена (66,7%); учесталост ангиоматозних полипа средње величине (68,2%) и малих желатинозних полипа (56,7%); локализација ангиоматозних полипа у средњој трећини гласног жлеба (51,4%) и желатинозних полипа у задњој трећини гласног жлеба (36,7%); већа појава мањих структурних промена (МСП) у покривачу гласног жлеба код ангиоматозних полипа (47,6%) у поређењу са њиховим желатинозним панданима (20,0%); превласт оба типа полипа у десном гласном жлебу ( p  = 0,009).

Клиничка слика Промуклост је често први приметни знак да је полип присутан. Пацијенти такође могу имати потешкоћа са изговарањем одређених звукова или приметити промену у свом вокалном тону када полипи ометају производњу гласа. Симптоми могу такође укључивати:

повећан напор да се произведу жељени вокални звуци упорне иритације грла и понављајућа промуклост промена у квалитету гласа или немогућност одржавања тона Ако особа има горе наведен симптоме који трају дуже од 2 до 3 недеље, требало би да се обавезно обрати лекару.

Терапија Упркос давања приоритету традиционалне микрохирургије ларинкса и научном напретку у погледу коришћених хируршких техника, и друге алтернативе лечења полипа гласних жица дале су позитивне резултате, као што су:

конзервативни медицински третман, употреба ендоскопског ласера, примена ињекција стероида, флексибилна ларингостробоскопска хирургија, акупунктура, оријентација ка здрављу гласа повезана са антирефлуксном медицином.

Види још

Гласне жице Гркљан

Референце

Категорија:Доброћудни тумори Категорија:Болести гркљана Категорија:Поремећаји гласа