мини|Рудник Ок Теди Еколошка катастрофа Ок Теди проузроковала је озбиљну штету животној средини дуж 1.000 км тока реке Ок Теди и реке Флај у Западној покрајини Папуе Нове Гвинеје у периоду од 1984. до 2013. године, при чему се штета и даље наставља. Животи 50.000 људи су поремећени овом катастрофом. Као једна од најгорих еколошких катастрофа изазваних људским фактором, она је последица испуштања око две милијарде тона нетретираног рударског отпада у Ок Теди из рудника Ок Теди, површинског копа смештеног у овој покрајини.

Ово рударско загађење, изазвано урушавањем система јаловишта Ок Теди 1984. године и последичним преласком на речно одлагање (одлагање јаловине директно у реку) током неколико деценија, било је предмет групне тужбе коју су поднели локални земљопоседници против компанија Ok Tedi Mining и БХП Билитон. Мештани села низводно од Ок Тедија у сливу реке Флај, у округу Средњи Флај, као и у јужним и централним деловима округа Северни Флај, посебно верују да утицај ове катастрофе на њихов живот далеко премашује користи које су добили од присуства рудника у својој области.

Утицај на животну средину alt=Река Ок Теди око 2007.|мини|Река Ок Теди око 2007. године Године 1999, БХП је известио да се више од десет година годишње испуштало 90 милиона тона рударског отпада у реку, што је уништило низводна села, пољопривреду и рибарство. Рударски отпад је таложен дуж 1.000 км Ок Тедија и реке Флај испод њеног ушћа у Ок Теди, на површини од преко 100 км². Извршни директор компаније БХП, Пол Андерсон, изјавио је да рудник Ок Теди „није у складу са нашим еколошким вредностима и компанија никада није требало да се уплиће”. Од 2006. године, оператери рудника наставили су да испуштају 80 милиона тона јаловине, откривке и ерозивног материјала изазваног рударењем у речни систем сваке године. Око 1.588 км² шуме је изумрло или је под стресом. Чак 3.000 км² може на крају бити оштећено, што је подручје једнако америчкој савезној држави Роуд Ајланд или данском острву Фин.

Након обилних падавина, рударска јаловина се спира у околну кишну шуму, мочваре и потоке, и оставила је за собом 30 км² мртве шуме. Густ сиви муљ из рудника видљив је широм система реке Флај, иако његови ефекти низводно нису толико озбиљни. Хемикалије из јаловине су убиле или контаминирале рибу, иако је мештани околних села и даље једу. Међутим, број риба се смањује ближе руднику. Огромна количина отпада из рудника одбаченог у реку премашила је њен капацитет ношења. Ово одлагање је резултирало подизањем речног корита за 10 m, узрокујући да релативно дубока и спора река постане плића и развије брзаке, чиме су поремећене домородачке транспортне руте. Поплаве, изазване подигнутим речним коритом, оставиле су дебео слој контаминираног блата на плавној равници међу плантажама тароа, банана и саго палми које су основне намирнице локалне исхране. Око 1.300 км² је оштећено на овај начин. Концентрација бакра у води је око 30 пута изнад стандардног нивоа, али је испод стандарда Светске здравствене организације.

Првобитни планови укључивали су Извештај о процени утицаја на животну средину који је захтевао изградњу бране за јаловиште. То би омогућило таложење тешких метала и чврстих честица, пре испуштања мање загађене воде у речни систем где би се преостали контаминанти разредили. Земљотрес је 1984. године изазвао урушавање напола изграђене бране. Компанија је наставила са радом без бране, првобитно зато што је БХП тврдио да би њена поновна изградња била прескупа. Након тога, Влада Папуе Нове Гвинеје је одлучила да брана није неопходна, услед затварања рудника Пангуна.

Већина земљишта у Папуи Новој Гвинеји држи се у оквиру система обичајног власништва над земљом, при чему је власништво подељено међу многим малим клановима, док централна влада задржава контролу над начином на који се користе подземни ресурси.

У оквиру комплекса не постоје постројења за задржавање отпада. То је омогућило да се сви остаци од прераде руде, јаловина и откривка испусте у реку Ок Теди.

Последице Током деведесетих година 20. века, заједнице доњег тока регије Флај, укључујући народ Јонгом, тужиле су БХП и добиле 28,6 милиона америчких долара у вансудском поравнању, што је била кулминација огромне кампање за односе с јавношћу коју су против компаније водиле еколошке групе. Као део поравнања, покренута је (ограничена) операција јаружања и уложени су напори да се рехабилитује локалитет око рудника. Међутим, рудник и даље ради, а отпад наставља да се улива у речни систем. Компанији БХП је одобрен правни имунитет од будућих штета повезаних са рудником.

Затварање рудника Ок Теди било је планирано за 2013. годину. Међутим, Влада Папуе Нове Гвинеје преузела је контролу над рудником и уз подршку локалне заједнице, животни век рудника је продужен. Све до будућег затварања, две трећине профита треба да иде у дугорочни фонд како би се омогућило руднику да настави са доприносом економији Папуе Нове Гвинеје и до пола века након што се затвори. Остатак је издвојен за тренутне развојне програме у локалној области (Западна покрајина) и уопштено у Папуи Новој Гвинеји. Стручњаци су предвидели да ће бити потребно 300 година да се очисти токсична контаминација.

Продужење века рудника и подршка заједнице Године 2013, Влада Папуе Нове Гвинеје преузела је 100% власништва над рудником Ок Теди и укинула законе који би омогућили људима да туже рударског гиганта БХП Билитон због еколошке штете. БХП је изразио уверење, наводећи да има друга покрића која штите акционаре од будућих правних трошкова. Компанија Ok Tedi Mining покренула је пројекат OT2025 који је био фокусиран на транзицију пословања ка мањој операцији у припреми за продужење века рудника.

Сагласност заједнице да се век рудника продужи до 2025. године подржале су Заједнице повезане са рудником, које чини 156 села, потписивањем одговарајућих споразума о продужењу рада рудника између представника заједница и компаније OTML крајем 2012. и почетком 2013. године. Потписивање ових споразума омогућило је компанији да током 2013. започне планирање пројекта продужења века рудника.

Референце

Спољашње везе Рудник Ок Теди Институт за минералну политику – Cracks in the Facade of BHP's exit from Ok Tedi Mining Disaster Appear (22. 1. 2007)

Категорија:Еколошке катастрофе Категорија:Рударске несреће Категорија:Катастрофе Категорија:Јаловишта