Нова Градишка је град у Хрватској, у Бродско-посавској жупанији. Према попису из 2021. било је 9.820 становника.

Географија Нова Градишка је смештена у југозападном делу источне Хрватске, налази се уз врло важне саобраћајнице: аутопут Загреб — Београд, железничка пруга Загреб — Винковци, у додиру је и са старим крајишким путем ("Старом цестом"), а кроз град пролази и државни пут према Пожеги и Нашицама. Становништво: 14.229 (2011) Географска ширина: 45°16´15˝ Географска дужина: 17°22´41˝ Надморска висина: 129 -{m}- Површина: 49,58 -{km²}- Средња годишња температура: 11,2-{°C}-

мини|лево|Разгледница из 1906. године

Становништво Град Нова Градишка Број становника по пописима

Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 15.833 17.071 16.351 14.581 12.081 10.181 8.808 7.110 6.246 6.390 5.369 4.611 4.265 3.756 3.039 напомена: Настао из старе општине Нова Градишка.

Нова Градишка (насељено место) Број становника по пописима

Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 13.264 14.044 13.293 11.580 9.229 7.548 6.340 4.905 4.279 4.275 3.592 3.045 3.000 2.529 1.852 напомена: Садржи податке за бивша насеља Церничка Мала од 1857. до 1931. и Мала од 1857. до 1948. која су тих година била одвојено исказана.

Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Нова Градишка је имало 14.044 становника, следећег националног састава:

Историја Град Нова Градишка утемељен је 1748. године. Настао је и израстао у окриљу Војне крајине, поставши управно седиште Градишке регименте. Антун Матија Рељковић у напоменама уз текст "Сатира", подробно и из прве руке описује насељавање Градишке. Обрслајтант Бек је ту прешао из Богичеваца (Стара Градишка) и подигао здања: прву гостионицу, оберштарске куће, касарне, "велику стражу" и тамницу - све од дрвета. Он је постао нови командант нове регименте у Новој Градишки. Затим је по замисли Бековој, уређена околина, оправљени путеви и мостови. Немац крчмар Мејш је отворио гостионицу и две пекаре. Немачки ковач Франц Гашек је подигао прву кућу. Из Босне се онда доселио Србин кнез Јован Тодоровић са тридесет породица, који су чинили прво језгро новог места Градишке. Године 1779. у Новој Градишки је 39 војничких и 70 варошких кућа и 11 болти (радњи). Сада су већ дрвене зграде замениле оне од чврстог материјала. Поред капеле Св. Терезије су два штабсофицирска стана и парохијски дом. Око варошке пијаце су се поређале наоколо, "Велика стража (Команда) и четири касарне. У Новој Градишки тада су две цркве: католичка и православна, две школе и двоспратна кућа трговца Ђорђа Мандровића.Антун Матија Релковић: "Дјела А.М. Релковића", Винковци 1875.

Граду је 1787. године одузет статус војног комунитета. Срби су на Темишварском сабору тражили да се то врати на пређашње стање."Акта сабора народа Србског у Темишвару године 1790. држаног и царска решења", Земун 1861. године

Нова Градишка је насеље седиште истоименог изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У месту је тада пописан 1081 православни Србин."Застава", Нови Сад 1885. године

Службовао је 1829. године у Новој Градишки, граничарски капетан Станислав от Шумарски, доцнији војни историчар и писац.Георгије Лазаревић: "Цвеће", Будим 1829. године За романтичну приповест "Љуба Миланова" нашло се неколико Срба претплатника 1830. године. Писали су се мештани тадашњи од скупљача трговца Атанаса Рајлића: Гаврил Рељковић капетан, Марко Скворчевић капрал, Ана от Шумарски (капетаница), Ангелина Мандуовић, Јулијана Радосавевић, Атанасије Димовић трговац, Стефан Митровић ковач, Никола Вукдраговић поручник и Сава Гостимировић.Атанасије Николић: "Љуба Миланова", Будим 1830. године Књигу Вукову о обичајима Срба, наручио је 1867. године тамошњи трговац Андрија Шеатовић.Вук Ст. Караџић: "Живот и обичаји народа србскога", Беч 1867. године Од пописа 1847. године када је евидентирано 1024 Србина, за две деценије 1867. године њихов број се повећао на 1081."Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године

У периоду од 1873. до 1886. године, град је био седиште новоствореног Градишког окружја.

Већ 1754. године почиње градња прве католичке цркве св. Терезије, која по својим градитељским карактеристикама припада значајнијим споменицима сакралног градитељства касног барока у Славонији. Старо урбано језгро чине: црква св. Терезије, стари суд и затвор из 18. века. У граду се до ратних догађаја 1990—их година налазила и православна црква. Стара црква Свете Тројице, иначе, изграђена је давне 1738. године, много пре католичке. Обнављана је 1824. и 1885. године и сведочила је колико дуго српски народ живи и постоји у овом делу Славоније. Срушиле су је до темеља усташе на Петровдан, 7. јула 1941. године. Том приликом страдао је и иконостас из 1814. године, вредни богослужбени предмети и црквене књиге. На том месту подигнута је нова Православна црква Свете Тројице, изграђена 1982. године, која је у то време била највећа црква подигнута у Српској Патријаршији после Другог светског рата. Овај монументални храм минирале су ван ратних дејстава усташе девет пута. Због чврстине градње и локације (налазила се у строгом центру града) последње минирање обавили су стручњаци из Загреба. Рушевине су уклоњене, а црквиште је поплочано. Данас је ту „зелена површина“ за одмор и разоноду. У Новој Градишки срушен је и православни храм посвећен Преносу моштију Светог Николе, подигнут давне 1818. године који се налазио на православном гробљу. Ова црква иначе, обновљена је 1866. године. Срушена је1992. године, изван ратних операција. Два парохијска стана у граду проваљена су и насилно усељена у периоду 1992—1995. године.

Други свјетски рат У Новој Градишки је већ сутрадан по прогласу НДХ 11. априла 1941. године ухапшено око 50 угледних Срба.

У Новој Градишки још првих дана усташке владавине убијени су у затвору Гаврило Богдановић председник из Ковачевца, Никола Протић, поседник из Нове Градишке и Никола Поповић, сељак из Нове Пољане. Пошто су их убили, усташе су их обесили у затвору, као да су тобоже они сами извршили самоубиство.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине

Православна црква у Новој Градишки запаљена је већ 8. маја 1941, да би била срушена почетком 1942. године.

У јулу 1941. године из Нове Градишке исељено је 50 српских породица. Оне су прво отеране у логор Цапраг, а одатле пребачене у Србију.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине

Покатоличавање православних хришћана Фрањо Матица жупник из Нове Градишке и истакнути сарадник усташа, захтевао је од Срба да сваке вечери долазе у цркву, где им је држао часове из веронауке и проповеди "у којима је нападао православну веру, а хвалио римокатоличку". Једном на часу веронауке оштро запитао присутне: "Хоћете ли се покрстити или не, ако нећете, нарочито нагласивши, Бог је на небу, усташе су на земљи, а Јасеновац по сриједи, и сада хоћете или нећете"? Приликом покатоличавања Матица је новим католицима говорио да морају "заувјек заборавити српску вјеру, јер то није вјера, јер је поглавник рекао да признаје само католичку вјеру, а сви они који њу не признају, који се још држе српске вјере да ће их истријебити из своје земље". За овај рад добијао је од усташке државе специјални хонорар од 4.000 куна месечно.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине

Економија У Новој Градишци развијена је дрвна, текстилна, прехрамбена и метална индустрија као и приватно предузетништво.

Партнерски градови Херцогенаурах

Види још Списак градова у Хрватској Градишка регимента Градишко окружје Западна Славонија

Референце

Литература

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

Категорија:Нова Градишка Категорија:Славонија Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Бродско-посавској жупанији