мини|Споменик Јаники Балаж у Новом Саду Роми у Војводини су велика национална мањина. Према попису становништва из 2011. године, број Рома у Војводини износио је 42.391 или 2,19% становништва аутономне области. Највише Рома живело је у општинама Нова Црња (6,83%), Беочин (6,51%) и Нови Кнежевац (5,04%). Ромски језик није званичан у Војводини, али се учи у неким школама. У школској 2014/2015. години предавао сеу 42 школе у Војводини.
Први Роми су се појавили на територији савремене Војводине за време Османског царства у 16. веку. За време турске владавине, Роми су углавном живели у градовима и радили као ковачи, градитељи и музичари. Значајан број Рома доселио се на територију Војводине у 17. и 18. веку, када су хабзбуршке власти донеле више уредби о Ромима (1761, 1767. и 1783. године). Током револуције 1848. Роми су подржавали српске побуњенике. Током Другог светског рата већи део Војводине био је подељен између Краљевине Мађарске и усташке Хрватске, док је остатак формиран као аутономна немачка колонија. Истовремено, на целој територији, Роми су, заједно са Јеврејима, били прогањани и подвргавани геноциду. То је утицало на чињеницу да су многи Роми учествовали у антифашистичкој борби против освајача.
Удео у популацији мини|250x250пиксел| Удео Рома у становништву Војводине по округима, 2011. године Према попису становништва из 2011. године Роми су у окрузима АП Војводине били заступљени на следећи начин: Округ Укупан број становника Роми Проценат Рома Јужнобачки 615.371 10.482 1,70% Јужнобанатски 293.730 8.025 2,73% Средњобанатски 187.667 7.267 3,87% Сремски 312.278 5.488 1,76% Севернобанатски 147.770 4.769 3,23% Севернобачки 186.906 3.342 1,79% Западнобачки 188.087 3.018 1,60% Војводина укупно 1.931.809 42.391 2,19%
Види још Роми у Србији
Референце
Категорија:Роми у Србији