мини|десно|250п|Археолошки музеј Нарона Нарона је античка лука, која се налазила код данашњег места Вид, удаљеног 4 -{km}- од Метковића у Хрватској. Уз Салону и Јадер била је један од највећих градова римске провинције Далмације. Псеудо Скилак и Теопомп, којег цитира Страбон, помињу Нарону, тако да је претпоставка да је насеље постојало током 5. века п. н. е., али се најстарији археолошки налази датују у 2. век п. н. е..

Римљани су је користили као војни логор током похода да племе Далмата, после чега град добија статус колоније (). У 3. веку град губи значај и у 6. веку пропада. Засад нису нађени записи али ни археолошки трагови о уништењу града приликом велике сеобе народа, па су многи научници мишљења да је град почетком Раног средњег века замро спонатно, нестанком трговине и преласком на натуралну привреду.

Археолошка истраживања Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у Сплиту 1877. године, а прва монографија Нароне издата је 1907. године. Систематска ископавања почињу 1968. године. Откривени су фортификациони остаци (бедем и кула). Главна улица ишла је у правцу пута Салона-Нарона. Према епиграфским налазима потврђено је постојање храма Либера, Ескулапа и Аугуста. Најзначајнији налази откривени су 1995. и 1996. године, на локалитету Плећашове шталеАрхеолошка збирка , Приступљено 15. 4. 2013.. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали форуму и храму посвећеном Августу. Откривен је зид у висини од 1 до 3 -{m}-, бели под са црно белим мозаиком геометријских мотива и постоља за кипове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у 1. и 2. век, као и два жртвеника посвећена Венери и натпис конзула Публија Корнелија Долабеле (). Откривени су и темељи неколико ранохришћанских базилика од којих се једна налазила тачно на месту данашње месне цркве па су приликом истраживања откопани темељи екстерне крстионице карактеристичне скоро искључиво за ранохришћанске богомоље; у списима првих црквених сабора Нарона се спомиње као епископско седиште.

Кипови из Нароне Августов храм из Нароне садржи после рељефне групе Аре Пакис () у Риму, најбројнију групу кипова. Сачувано је 15 великих кипова, од којих је од једног сачувана само база. Претпоставља се да је и Ливија из Оксфорда (датована у Тиберијево доба) део кипа који се чувао у збирци у Нарониhttp://www.antiquities.net/liviahed.htm -{Marble Head of Livia in Oxford Museum Reunited with Body}-. Уколико се у обзир узме овај податак, као и већи број откривених фрагмената кипова, претпоставља се да је храм имао можда чак и 20 статуа. Током млетачке власти у овим крајевима по признању истих још су многи кипови у Нарони тада стајали а скинуто је и однешено готово све што је било у донекле очуваном стању, тако да постоје основане претпоставке да се неки од њих и данас налазе у Венецији, по приватним збиркама потомака племићких породица.

Референце

Спољашње везе -{Ashmolean Museum, The Rise and Fall of an Imperial Shrine: Roman Sculpture from the Augusteum at Narona}-

Категорија:Археолошка налазишта у Хрватској Категорија:Историја Далмације Категорија:Римски споменици у Хрватској Категорија:Римски градови