1711. је била проста година.
Догађаји Јануар
6. јануар — Митрополит скопски постаје патријарх српски Атанасије I (само до 1712. године), провео је шест месеци и разболео се у Небојшиној кули, где га везир држи због заоставштине његовог брата, митрополита, након приватне тужбе једног човека. 7. јануар — Митрополит крушедолски Софроније Подгоричанин умире. Викентије Поповић-Хаџилавић га наслеђује тек 1713. године. 14. јануар — Катастрофални пожар погађа Јеврејску улицу у Франкфурту на Мајни. јануар — Керијева побуна у енглеској Каролини: бивши гувернер Томас Кери предводи побуну са квекерима на северу против новоименованог гувернера Едварда Хајда, англиканца - поражен током лета. 21. јануар — Војвода од Курландије Фридрих Вилхелм Кетлер умире на повратку са венчања у Санкт Петербургу - његова удовица Ана, нећака Петра Великог, је регенткиња Курландије до 1730. и царица Русије од 1730-40. 31. јануар — Рат за шпанско наслеђе: Француски маршал Адријен Морис де Ноај улази у Ђирону у Каталонији, након што је Филип V раније тог месеца ушао у Сарагосу.
Фебруар 24. фебруар — Лондонска премијера Риналда Георга Фридриха Хендла, прве италијанске опере писане за лондонску сцену.
21. фебруар — Ференц II Ракоци напушта земљу. Шандор Карољи остаје и убрзо постиже споразум са Хабзбурзима. 23. фебруар — Петар Велики проглашава рат Турцима.
Март
3. март — Објављена је руска царска повеља, упућена Црногорцима, а затим је 23. марта свим хришћанским народима послат позив на оружје. 5. март — Реформе Петра Великог: основан је Правитељски сенат, законодавно, извршно и судско тело, које је заменило Бољарску думу. 17. март — Петар Велики проглашава Катарину својом женом (венчао се 1712, наследио га 1725-27).
Април
3. април — Французи (поново) откривају острво Клипертон у источном Пацифику. 13. април — Молдавски принц Димитриј Кантемир придружио се Петру Великом у рату против Турака. 14. април — Луј од Француске (Велики дофен) умире од малих богиња; нови наследник престола постаје бивши Мали дофен, Луј, војвода од Бургундије, све док не умре од малих богиња следећег фебруара. 17. април — Јосиф I, цар Светог римског царства, умире од малих богиња. Наслеђује га брат Карло VI (до 1740), тренутно претендент на шпански престо и последњи Хабзбург у директној мушкој линији (следеће године стиже у Беч). Британско учешће у Рату за шпанско наслеђе постаје бесмислено, јер ни они не желе унију Аустрије и Шпаније.
29. април — Склопљен је Мир у Сатмару окончава Ракоцијеву буну: амнестија за побуњенике и систем имања из 1681. године, Хабзбурговци признају наследна права на земљу, па чак и ограничено право на преиспитивање имања. април — Данашња Војводина, изузев турског Баната и Срема, је разорена; развија се српско-мађарска мржња док двор јача апсолутизам ослањајући се на српске уместо на мађарске војнике. Срби северно од Мориша и Трансилваније, као и западно од Дунава између Драве и Будима, углавном су се иселили из ових крајева.
Мај
4 - 11. мај — Епидемија малих богиња у Европи: умиру две сестре и један брат будућег цара Светог римског царства Фрање I.
Јун
јун — Турци нападају Клименте у Брдима, али су поражени. Клименти из Албаније су у овом тренутку спасили 50 породица са Пештера које су задржале своју стару веру, док су остали који су прешли на ислам остали. 21. јун — Рат краљице Ане: Битка код Блади Крика је победа Индијанаца над Енглезима у Новој Шкотској.
Јул
јул — Прва руска мисија стиже у Црну Гору, пуковник Михајло Милорадовић и капетан Иван Лукачевић (идеја Саве Владиславића Рагузинског), искрцава се у Грбљу, доносећи царску повељу, нешто новца и обећања. Црногорска, планинска и херцеговачка племена ће кренути у ослобађање Никшића, Гацког, Спужа, Грахова, Требиња - безуспешно, па ће се борба свести на крваве православно-муслиманске сукобе у Босанском пашалуку. Млечани и Дубровчани блокирају побуњенике. 4. јун — Пећки патријарх Атанасије пише из Београда руском цару Петру. 14. јун — Руско-турски рат: Руско-молдавске снаге заузимају Браилу након кратке опсаде. 18. јун — Почиње битка код Станилешћа, у којој османске снаге наносе тежак пораз руском цару Петру Великом, што одлучује исход рата, а Петар Велики, који се нашао окружен надмоћнијим непријатељем, приморан је на капитулацију. 1.553 власника тимара и земата из Босанског ејалета учествовало је у бици код Прута. 21. јул — Споразум у Пруту, којим је формално окончан Руско-турски рат; Русија се обавезује да врати Азов Османском царству, да сруши његове тврђаве на османској граници и да престане да се „меша у унутрашње послове Пољско-литванског комонвелта“; Споразум, са неочекивано благим одредбама, које ће довести до тога да главни османски преговарач Осман-паша буде оптужен за подмићивање, омогућава руском цару Петру да у наредним годинама усмери све своје ресурсе ка Швеђанима и победи у Великом северном рату. Црногорци настављају борбу, што ће индиректно довести до Османско-млетачког рата 1714. године. 27. јун — Ахмед Караманли, након грађанског рата, владао је Триполитанијом (до 1745), под номиналном османском влашћу, његова породица Караманли владала је до 1835. У близини, деј Алжира, Баба Али Чаус, одбио је да прими пашу кога је султан послао ове године, ефикасно поставши суверен.
Август
5. август — Рат за шпанско наслеђе: Снаге савеза предвођене Марлбором је прешао француску линију Не Плус Ултра, након чега су опсели Бушен. 11. август — Рат за шпанско наслеђе: Британци су заробили шпански галион Сан Хоакин близу Картахене у данашњој Колумбији. 22. август — Рат за шпанско наслеђе:, Рат краљице Ане: Квебечка експедиција је енглески покушај против француског Квебека, не успева због потапања осам бродова са 850 војника и морнара.
Септембар
2. септембар — Велики северни рат: Коалиционе снаге опседају Штралзунд у шведској Померанији - опсада и блокада трају до 1715. године када се град предаје. 8. септембар — У Лондону, акционарско друштво под називом Јужноморска компанија добија краљевску повељу и почиње са радом, његова сврха је решавање британског националног дуга, спекулације ће створити балон који је пукао 1720. године. 12. септембар — Опсада Бушена: Снаге Алијансе заузимају град. То је била последња кампања Марлбороа. 12 - 22. септембар — Рат за шпанско наслеђе: Битка код Рио де Жанеира: Француски пират Рене Дигеј-Труен заузео је град у португалском Бразилу - пуштено је око 600 заробљеника из неуспеха претходне године, узет је велики откуп. 22. септембар — У Северној Каролини почиње Тускарорски рат, у којем ће Тускароре бити поражене до 1715. године. 27. септембар — Карло VI напушта Барселону и одлази у Немачку, остављајући супругу Елизабету Кристину као заменика (маршал Гвидо фон Стархемберг се такође помиње као вицекраљ).
Октобар
8. октобар — Рат за шпанско наслеђе: Након тајних преговора у Паризу, Британија и Француска закључују прелиминарни мир: раздвајање француске и шпанске круне, признавање протестантског наслеђа у Британији. 12. октобар — Карло VI изабран за светог римско-немачког краља у Франкфурту. 14. октобар — Етиопски цар Тевофлос умире или је убијен, наследио га је Јостос (до 1716). 25. октобар — Руски царевић Алексеј Петрович жени се Шарлотом Кристином, сестром нове хабзбуршке царице, у Торгауу.
Новембар
новембар — Почиње активност словачког одметника Јураја Јаношика (до 1713). 7. новембар — Холандски брод Лифде насукао се и потонуо на Шетландским острвима, на повратку са Истока, усмртивши око 300 људи, један преживео. 8. новембар — Никола Маврокордат постављен је за кнеза Молдавије (до 1715), грчки фанариоти владају до 1821. 20. новембар — Велики везир Балтаџи Мехмет-паша смењен је због незадовољства Прутским споразумом, стиже Ага Јусуф-паша (до новембра 1712).
Децембар
22. децембар — Карло VI крунисан за цара у Франкфурту на Мајни.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Џон Шор изумео звучну виљушку.
Википедија:Непознат датум — Патријарх српски Атанасије I је изабран за архиепископа пећког и патријарха српског.
Рођења
Април
26. април — Жана Мари Лепренс де Бомон, француска књижевница.
Мај 7. мај — Дејвид Хјум, шкотски филозоф, економиста и историчар. (†1776) 18. мај — Руђер Бошковић, математичар и астроном из Дубровника. (†1787)
Септембар
31. октобар — Лаура Баси, италијанска физичарка. (†1778)
Новембар
19. новембар — Михаил Ломоносов, руски писац и ерудита. (†1765)
Смрти
Јануар
6. јануар — Филипс ван Алмонде, холандски адмирал. (*1644)
Март
13. март — Никола Боало, француски књижевник и академик. (*1636)
Април
17. април — Јозеф I Хабзбуршки, свети римски цар, мађарски краљ. (*1678)
Децембар
19. децембар — Ђорђе Бранковић, српски племић и историчар. (*1645)
Дани сећања
__NOTOC__
Референце
Категорија:1710-е Категорија:18. век