Рођен као Бенедето Каетани (1235—1303) кардинал је постао 1281, а за папу је изабран 24. децембра 1294. под именом Бонифације VIII пошто је Целестин V абдицирао. После њега за папу је изабран Бенедикт XI.

Живот и каријера Фамилија

Бенедето Каетани је рођен у Анањију, неких југоисточно од Рима. Био је млађи син Рофреда Каетанија (Подеста од Тодија 1274–1275), члана баронске породице Папске државе, Каетани или Gaetani dell'Aquila.His elder brother, Roffredo or Goffredo, was the first Conte di Caserta from 1288, Signore di Calvi, Vairano e Norma in 1282, Senator of Rome 1290–1292, Signore di Vairano by decree of the King of Sicily on 1 April 1291, Podestà of Todi (1282/5–1283), Signore di Caserta (1290). He had a younger brother, Giovanni, and three sisters.

Преко своје мајке, Емилије Патрасо ди Гваркино, нећакиње папе Александра IV (Риналдо деи Конти ди Сегни, који је и сам био нећак папе Гргура IX), није био далеко од седишта црквене моћи и покровитељства. Млађи брат његовог оца, Атенолфо, био је Подеста ди Орвието.

Рана каријера

Бенедето је направио прве кораке у религиозни живот када је послат у манастир Мањих фратара у Велетрију, где је стављен под бригу свог стрица по мајци фра Леонарда Патраса.Tosti, p. 37, citing Teuli, History of Velletri, Book 2, chapter 5. Добио је канонство у катедрали у породичном упоришту Анањи, уз дозволу папе Александра IV. Најранији запис о њему је као сведок чина епископа Пандулфа од Анањија 16. октобра 1250. године., at 345–46. Године 1252, када је његов стриц Пјетро Каетани постао бискуп Тодија, у Умбрији, Бенедето га је пратио у Тоди и тамо започео своје правне студије.

Његов ујак Пјетро му је 1260. доделио каноникат у катедрали Тоде. Такође је дошао у посед малог оближњег кастела Сисмано, места са двадесет и једном ватром (огњишта, породице). У каснијим годинама, отац Виталис, приор С. Егидио де С. Гемино у Нарнију, сведочи да га је познавао и разговарао са њим у Тодију и да је Бенедето био у школи коју је водио Рушет, доктор права, из тог града.Pierre Dupuy, (Paris ),

Бенедето никада није заборавио своје корене у Тодију, касније је град описао као „место своје ране младости“, град који га је „хранио док је био још у нежним годинама“, и као место за које је „држао трајна сећања“. Касније у животу више пута је изражавао своју захвалност Анањију, Тодију и својој породици.

Године 1264, Бенедето је ушао у Римску курију, можда путем адвокатске канцеларије.Ptolemaeus of Lucca Historia ecclesiastica XXIII. 26 (Muratori Rerum Italicarum Scriptores XI, p. 203). Tosti (p. 37) believed that Caetani held the office of Advocatus before he set out with Cardinal Ottoboni on the English legation. Служио је као секретар кардинала Симона де Бриона, будућег папе Мартина IV, на мисији у Француској. Папа Урбан IV (Жак Панталеон) је именовао кардинала Симона између 25. и 27. априла 1264. да се укључи у преговоре са Карлом Анжујским, грофом де Прованса, о круни Напуља и Сицилије. Дана 1. маја 1264. добио је дозволу да за своју мисију именује два или три табелиона (секретара), од којих је један био Бенедето.August Potthast, Regesta Pontificum Romanorum II (Berlin 1875), p. 1543, nos. 18858, 18859, 18867. Pope Urban IV had held a Consistory on 25 April, at which the matter of naming Charles of Anjou as Senator of Rome was discussed. It was after this meeting that Cardinal Simon was given his Legation.

Дана 26. фебруара 1265, само једанаест дана након крунисања, нови папа, папа Клемент IV, писао је кардиналу Симону, рекавши му да прекине преговоре и одмах отпутује у Провансу, где ће добити даља упутства. Истог дана, Климент је писао Карлу Анжујском, обавештавајући га да папа има 35 услова на које Карло мора да пристане при прихватању круне; такође је писао Хенрију III Енглеском и његовом сину Едмунду да они никада нису били поседници Краљевине Сицилије.August Potthast, Regesta Pontificum Romanorum II (Berlin 1875), p. 1543, nos. 19037-19039. Такође је похвалио кардинала сијенских банкара који су радили за Урбана IV на прикупљању средстава за Карла Анжујског, и да он треба да пренесе око 7.000 фунти турских из децима (пореза од десет одсто) Француске. Дана 20. марта 1265. године, да би убрзао посао са Карлом Анжујским, кардинал Симон је био овлашћен да петорици својих свештеника даје бенефиције из катедрала или на други начин унутар своје провинције.Potthast, no. 19065. These were benefices which in the course of things were in the hands of the Pope. Ово је можда била прилика којом је Бенедето Каетани стекао бар неке од својих француских бенефиција. Дана 9. априла 1265. године, на молбу кардинала Симона де Бриона, легација коју му је доделио папа Урбан проглашена је да није истекла после смрти Урбана IV.Potthast, 19089. Не би имало смисла доносити такву одлуку да је кардинал Симон већ престао да буде легат.

Дана 4. маја 1265. године кардинал Отобоно Фиески је именован за апостолског легата у Енглеској, Шкотској, Велсу и Ирској од стране новог папе Климента IV.Registres de Clément IV I, nos. 40–78. Заправо, он је послат као наследник кардинала Гаја Фолкеса, који је 5. фебруара 1265. изабран за Климента IV.Fieschi later became Pope Adrian V, in 1276. Another member of the embassy was Theobaldus of Piacenza, Archdeacon of Liège, who became a friend of Prince Edward, and went on Crusade with him; he later became Pope Gregory X in 1272. Francis Gasquet, Henry the Third and the English Church (London 1905), Дана 29. августа 1265. кардинала је на француском двору примио краљ Луј IX. Тамо је сазнао да су Симон де Монфор и његов син Хенри убијени у бици код Евешама раније тог месеца. Кардинал Отобоно је стигао у Булоњу тек октобра 1265. Пратио га је Бенедето Каетани.This derives from a statement of Pope Clement V in 1309, during the agitation for a posthumous trial of Boniface VIII: A. Theiner (eds) Tomus 23 (Bar-le-Duc 1871), under year 1309, §4, p. 429. Rose Graham, (1900) 87–120. Био је у Енглеској до јула 1268, радећи на сузбијању остатака барона Симона де Монфора који су још увек били под оружјем против енглеског краља Хенрија III. Да би финансирали своју побуну, барони су наметнули порез од 10% на црквену имовину, који је папа желео назад јер је десетина била неканонска. Ова препрека је биоа главна брига кардинала Отобона и његове пратње.Francis Gasquet, (London ), Док је био у Енглеској, Бенедето Каетани је постао ректор цркве Светог Лоренса у Тостеру, Нортхемптоншир.Tosti, p. 38, n. 15

Референце

Литература

Ciochetti, Marco (2020). Racconti di un evento: l’"aggressione" a Bonifacio VIII. Anagni, 7–9 settembre 1303. Raccolta e critica dei testi contemporanei, Rome, UniversItalia, 2020, online .

Matheus, Michael / Lutz Klinkhammer (eds.): WBG, Darmstadt,

Théry, Julien (2017). "The Pioneer of Royal Theocracy. Guillaume de Nogaret and the conflicts between Philip the Fair and the Papacy", in The Capetian Century, 1214–1314, ed. by William Chester Jordan, Jenna Rebecca Phillips, Brepols, 2017, p. 219-259, online. Schmidt, Tilmann (1983). Bonifatius VIII. In: Lexikon des Mittelalters. Vol. 2, Munich/Zurich 1983, cols. 414–416.

Sestan, Ernesto (1970). Bonifacio VIII. In: Enciclopedia Dantesca, a cura di Umberto Bosco. A-CIL, Rome, 1970, pp. 675–679.

Wenck, Karl (1905). War Bonifaz VIII. ein Ketzer? In: Historische Zeitschrift 94 (1905), pp. 1–66.

Xavier, Adro (1971). Bonifacio VIII. Barcelona, 1971.

Спољашње везе

Catholic Encyclopedia: "Pope Boniface VIII" Catholic Encyclopedia: "Pope Clement V: a paragraph on the trial of Boniface VIII Register of Boniface VIII: The Indiction of the Holy Year 1300 (Vatican Secret Archives) Notes on the Conclave of December, 1294 Dr. J. P. Adams (with contemporary sources) The Bull Clericis Laicos (Medieval Sourcebook) ''Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon" "Bonifatius VIII" "Boniface VIII against the Revolution" (Saint Benedict Center) "Boniface VIII and the Heresy of Statism" (Saint Benedict Center) The 1303 document founding the University of Rome La Sapienza (Vatican Secret Archives) The 1303 document joining several schools into the University of Avignon (Vatican Secret Archives)

Категорија:Рођени 1235. Категорија:Умрли 1303. Категорија:Папе