250px|мини|десно|Оригинална кућа Хамзагића 1916. године (у центру фотографије), пре бројних реконструкција (из фото-архиве породице Хамзагић) 250px|мини|десно|Улица Хамзагића у Тутину, 1951. године (фото-архива породице Хамзагић 200px|мини|десно|Лична карта Шериф ефендије Хамзагића (из архиве породице Хамзагић) Кућа Хамзагића је најстарија очувана кућа у Тутину. Налази се у самом центру града, у најстаријој градској улици– Улици Хамзагића. Сама улица носи назив по Хамзагићима, оснивачима и првим становницима Тутина. Кућу је изградио 1908. године Шериф-ага Хамзагић (1861-1951), тутински муфтија и имам централне џамије у Тутин. Како због свог историјског и архитектонског значаја, тако и због свих предмета и докумената који се у њој чувају, кућа представља једно од најзначајнијих историјских и културних добара Тутина. Налази се у Улици Хамзагића, у центру Тутина.

Историја Породица Хамзагић основала је Тутин. Њихови преци су припадници племена Кучи и доселили су се из Црне Горе. Најближи су им рођаци Ганићи и други Рожајски Кучи. Према писању историчара Ејупа Мушовића, досељење Хамзагића у сам Тутин десило се крајем 1700. године. Почетком 19. века власти из Рожаја су на месту где се данас налази Тутин подигле кулу за стражу. Одмах потом су у њеној близини аге Хамзагићи засновали ново насеље и подигли џамију. Део Хамзагића настанио се и у Новом Пазару, где припадници Ове породице живе дуже од 150 година. У Новом Пазару такође постоји Кућа Хамзагића, која је једна од најлепших сачуваних старих кућа у овом граду и за коју је дат предлог метода заштите и ревитализације.

Године 1862. у Тутину је било само 7 кућа Хамзагића. Нешто касније они су довели Роме коваче из Детана и населили их на десној страни реке Видрењак. По ослобођењу од Турака 1912. године Тутин се састојао од две махале – Махала Хамзагића на левој и Ковачка („Циганска“) махала на десној обали реке. Већ по томе што се ту налазио мост стражарица, воденица, џамија и богате куће, Тутин је био нека васта центра за околину.

У периоду после Првог светског рата у Тутину је и даље било само  дестак бошњачких кућа Хамзагића и Ковачка махала у којој су живели Роми ковачи. Од Срба су ту живели само чиновници који су послати на рад у Среско начелство и општину. Мало касније почели су се досељавати Срби из околине. Хамзагићи су у Тутину отворили и прве трговачке радње. У периоду између два рата ово је била најпознатија тутинска породица.

Кућа Хамзагића и даље је у употреби. У њој је одрасло пет генерација ове породице, због чега је више пута реконструисана. Садашњи власник куће је Недим Хамзагић. Архитектура Све куће у Тутину биле су углавном брвнаре покривене шиндром. Тек око 1930. саграђена је прва зграда, у којој се налазио хотел.

Кућа Хамзагића изграђена је 1908. године. При изградњи куће велики значај дат је одабиру локације. Кућа је позиционирана у центру града. Удаљена је 30-ак метара од реке Видрењак, на брдашцу изнад реке, стратешки постављена тако да у случају поплаве вода не може наштетити кући, али довољно близу да би се могле користе све њене погодности. Са друге стране куће су се налазиле ливаде и брдо Градац, који је у то време био богат шумом. Шума је такође била у власништву породице Хамзагић, па су дрво из ње тада користили за огрев.

Кућа Хамзагића, као један од каракеристичних примера бошњачке градске куће, грађена је из више цјлина:

сама кућа као централни објекат, двориште, помоћни објекат и воденица.

До данас је сачувана само кућа.

Основа куће је димензија 11×10 m. Зидови који су окренути према северној, хладнијој страни, су знатно дебљи (чак и преко 80 cm) док су зидови на осунчаним странама нешто тањи. О овоме се морало водити због климатских прилика у овој области. На целом подручју доминантна је планинска клима, са дугим и снежним зимама и краћим и све­жим летима, осим у долинама Ибра и Видрењака, у којима клима има карактеристике субпланинског типа. Зидови у приземљу су прављени од камена, а на спрату од чатме. Грађа за дрвени део куће је доношена са Боровог брда.

Објекат се састоји од приземља и спрата. Темељи и приземље грађени су од камена, а као везиво је кориштен кречни малтер. Насупрот камену, дрво задржава природан изглед и структуру, као конструктивни елеменат и као архитектонски украс.

Кућа је добро осветљена. Готово на сваком зиду има неколико прозора. Прозори су дрвени. У приземљу су мањи и малобројни, док су на спрату већи и има их више. Централни улаз, као и главна соба, окренути су према југоистоку, у правцу Меке, што је био устаљени обичај у то време. На главним улазним вратима се налази мандал, дрвена греда којом су се некада затварала (замандаљивала) врата. Од улаза до ходника на спрату води дрвено степениште. Таваница је састављена од унакрсно постављених и учвршћених греда са прикованим дрвеним плафоном одоздо (шашовци). Овај елемент, поред декоративне функције, преузима део напрезања греда на притисак и даје стабилност.

У унутрашњости куће доминира диванхана, која се налази на спрату. Диванхана у кући Хамзагића је једна од ретких на овим просторима која је сачувала своју аутентичност. Карактеришу је дрвени зидови, плафон и под. Посебно су занимљиви стари дрвени прозори са оригиналним механизмом за затварање, који датира с почетка 20. века. Прозори диванхане гледају на двориште. Ова соба је представљала дневни боравак и у њој су укућани проводили највише времна током топлих летњих дана.

Садашње стање објекта С обзиром да је током свог постојања кућа активно кориштена, у више наврата је адаптирана и прилагођена условима живота. Једна од значајнијих адаптација је урађена 1971. године, када је замењен стари кров са ћеремидом и урађен нови.

Значајна историјска грађа која се чува у Кући Хамзагића 250px|мини|десно|Део историјске грађе која се чува у Кући Хамзагића у Тутину У кући се чувају документи стари и више од 100 година, који су изузетно значајни за историју Тутина. С обзиром да је градитељ куће Шериф-ага Хамзагић, тадашњи тутински муфтија и имам централне градске џамије, обављао више значајних функција, могу се наћи и документи који сведоче о његовим пословима – од званичних послова тутинског муфтије и позивних писма за присуствовању скуповима тадашње улеме у Босни, до докумената о венчању грађана Тутина. Бројни документи сведоче и о првом хану у Тутину, који је породица Хамзагић издавала тадашњим путницима, пролазницима или досељеницима у град. Осим докумената у кући се чува и већи број књига, старих више од једног века, писаних на старотурском језику. Једна од значајнијих је и Кур'ан с почетка 20. века, који је припадао Шериф-аги Хамзагићу. Једна од највреднијих је оригинални Турско–Босанског речник из 1775 године.

Посебан простор у кући припада фотографским радовима и апаратима Ферга Хамзагића, првог фотографа у Тутину. Велики део опреме и фотографија који су се налазиле у његовој фотографској радњи нису сачувани, али је сачуван фото-апрат Canon, произведен око 1930. године, као и бројни стари филмови. Ферго Хамзагић је заслужан за неке од најстаријих фотографија Тутина.

Осим фото-апарата у кући се могу видети и други различи предмети из различитих епоха. Међу њима је и стари телевизор из 1960. године. Према сведочењима старијих чланова породице Хамзагић, телевизор је у то време био права атракција и са одушевљењем су гледали скромни програм који се тада емитовао. Телевизор је купљен у Загребу и поклон је Саније Хамзагић, која је била удата за чувеног Џемајла-агу Бошњовића из Новом Пазара.

Види још Шериф Хамзагић

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Историја Тутина Категорија:Култура у Тутину Категорија:Грађевине у Тутину