мини|Две пасхе са свећама (у позадини су кулич и ускршња јаја) Пасха (такође се пише и као пасха; ; IPA ; „Ускрс”) је источнословенско празнично јело које се припрема у православним земљама и састоји се од хране која је забрањена током поста у време Великог поста. Прави се током Страсне седмице и затим доноси у цркву на Велику суботу како би се освештала након васкршњег бденија. Име јела потиче од Пасхе, православног празновања Ускрса. Поред Русије, Украјине итд., пасха се такође често служи у Финској, где је уобичајена међу православном карелском мањином.
Пасха од сира је традиционално ускршње јело направљено од творога (врста младог сира, ), који је бео, што симболизује Христову чистоту, Пасхално Јагње и радост Васкрсења. Обликује се у калупу, традиционално у облику крње пирамиде, што симболизује први Песах у Египту, као признање раним јеврејским почецима хришћанства и подсетник да је Тајна вечера Исуса Христа била пасхални седер. Други верују да је пирамида симбол Свете Тројице, цркве и Христовог гроба. Обично се служи као додатак богатим ускршњим хлебовима који се називају паска у Украјини и кулич у Русији (где се назив „пасха” такође користи у јужним регионима). Ускршња храна: хлеб и пасха од сира веома су богати и праве се од бројних млечних производа којих се верници одричу током Великог поста. Доносе се у цркву на Ускрс како би их свештеник освештао.
Пасха се украшава традиционалним верским симболима, као што су православни крст са три пречке и слова Х и В (ћириличка слова која представљају скраћеницу за Христосъ Воскресе, што се преводи као „Христос васкрсе”). мини|лево|Калуп за пасху
Поред главног састојка (творога), могу се користити и додатни састојци, попут путера, јаја, сметане (киселе павлаке), сувог грожђа, бадема, ваниле, зачина и кандираног воћа.
Пасха може бити кувана или некувана (сирова). Кувана пасха се прави у облику крема од јаја, у који се затим умешају преостали састојци. Некувана пасха се прави једноставним мешањем сировог сира и других састојака на собној температури. Пошто се некувани сир не може дуго чувати, овакве пасхе се обично праве у мањим порцијама.
Творог се прво притисне како би се уклонила што већа количина течности, а затим се двапут пропусти кроз сито да би се добила хомогена маса. Ако се пасха кува, ова маса се затим загрева. Посуда са смесом се потом ставља у посуду са хладном водом и постепено хлади. Након тога, ставља се у традиционални дрвени калуп који се зове пасочница (), са слојем газе која штити калуп. Дрвени калуп се може раставити ради чишћења; међутим, данас се користе и модернији материјали, попут пластике. Калуп се хлади дванаест сати на хладном месту, али не на температури смрзавања (обично у подруму или фрижидеру). На крају, пасха се вади из калупа, газа се уклања, а јело се ставља на тањир. Затим се може украсити кандираним воћем, орашастим плодовима или цвећем. У савремено доба, пасха од сира се не обликује увек у калупу и понекад се служи као брежуљак на тањиру.
Пасха (или барем један њен део) ставиће се у ускршњу корпу заједно са другом празничном храном и однети у цркву на освећење.
Галерија
Види још Паска (хлеб) Списак руских јела
Референце
Литература
Категорија:Јела од сира Категорија:Ускршња храна Категорија:Фински десерти Категорија:Руски десерти Категорија:Словенске ускршње традиције Категорија:Украјински десерти Категорија:Десерти од сира