Самостан светог Бонавентуре () јесте фрањевачки католички самостан у Високом, у саставу Босне Сребрене. Представља једно од важнијих средишта фрањевачког верског и просветног живота у средишњој Босни, а у његовом саставу делују и Фрањевачка класична гимназија и фрањевачко семениште.
Градитељска целина самостана светог Бонавентуре у Високом са покретним наслеђем проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине 2012.
Историја Фрањевачко присуство на ширем подручју Високог везује се за средњовековни самостан у Милу, данашњим Арнаутовићима, који је по свој прилици подигнут почетком 14. века. Тај стари самостан је у првој половини двадесетих година 16. века, између 1521. и 1524, био разрушен у време османске власти.
Садашњи самостански комплекс у Високом развио се почетком 20. века, када је гимназија из Гуче Горе пресељена у Високо 1900. У новој згради гимназија је најпре радила као шестораразредна школа, седми разред уведен је школске 1913/14, а осми 1914/15, док је право јавности стекла 1924.
Значај Самостан светог Бонавентуре има вишеструку улогу у животу Босне Сребрене. Поред самостанске и литургијске функције, он је дуго времена био и просветно средиште, јер су у његовом саставу деловале гимназија и семениште, а у новије време и фрањевачки духовно-пасторални центар.
Као национални споменик, комплекс је заштићен као градитељска целина са покретним наслеђем, што га сврстава међу значајније споменике католичке сакралне и културне баштине у Босни и Херцеговини.
Галерија
Референце
Категорија:Католички манастири у Босни и Херцеговини Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Град Високо