Микеперч () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Деречка јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Микеперчи чардаш (Karikázó) Налази се у Великој равници на граници са Ердешпустом, због чега се назива капијом Ердешпусте. У централном је делу жупаније Хајду-Бихар, око 10 километара јужно од седишта жупаније, Дебрецена. Насеље, богато природним лепотама и очуваним традицијама и вредностима. Његово природно окружење води од типичног пејзажа Велике равнице до „шумске пусте“ са разноврсном топографијом и богатом ловитим животињама.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. Суседна насеља су: Дебрецен на северу, Хајдубагош на југоистоку, Шаранд на југу, Хајдусобосло на западу и Ебеш на северозападу.Таксативни подаци о насељу
Историја Источно од насеља протеже се одбрамбена линија Ђавољег јарка (Ördög árka) или Ердегарока, који су римљани изградили у периоду између 324. и 337. године, а који је обухватао Велику равницу, као део заштите од Сармати.Кратка историја насеља
У 11. и 12. веку, регион зван Њир, који припада Бихарској жупанији, развио је насеље звано Перч, које је почело да се назива Микеперч после средине 14. века. Његово име се први пут помиње у документу 1270. године као Пирч, а касније 1291. године појављује се као Белперч, 1318. године као Перч, 1322. године као Пирч, а 1332. године као Перч.
Пре 13. века, део села је био власништво клана Охат, који је већ поменуо Анонимус, када је описивао клан куманског везира Охата (Хухота − Huhot). Након што је породица изумрла, мађарски краљ Стефан V је 1270. године доделио подручје власнику другог дела села, Чепи. Породица је узела презиме Перчи, међу којима је неколико њих носило име Мике. Према неким мишљењима, име бихарског везира Мике, који се појављује у Варадском регеструму 1220. године, повезано је са селом. Године 1378, власник суседног села, Сепеши, уништио је већи део села. У 15. веку, два дела села, која су имала скоро 280 становника, звала су се Кишперч и Нађперч. Док је породица Перчи дуго остала власник у једном делу села, постојало је неколико власника осталих делова насеља и то су били Багоши, Упори, Сапори, Чекеи, Добок из Руске и Сепеши (Bagossy, Upori, Szapori, Csekei, ruszkai Dobók, Szepesi).
Турска окупација је такође нанела дубоке ране Микеперчу. Године 1598, село је било ненасељено. Године 1608, принц Габор Батори је донирао шест напуштених кметских парцела у Микеперчу реформисаним мађарским хајдучким официрима и доделио им је племичка права. Чак и тада је насеље неколико пута мењало власнике, док коначно није дошло у руке трансилванског кнеза. Принц Габор Бетлен је овде населио још осамдесет реформисаних мађарских хајдука. Микеперч је постао један од такозваних хајдучких градова Бихара.Хаајдуци и Микеперч Ослободилачки рат против Турака поново је нанео велику штету насељу. Крајем 17. века у насељу је побројано десет мађарских породица. У Хабзбуршком царству привилегије хајдучких градова нису биле признатеПодручје Хајду градова, а затим је насеље 1702. године дато палатину Палу Естерхазију, али је и Ласло Багоши задржао своју имовину у њему. Почетком 18. века насеље је дошло у посед варадског каптола.
Средином 18. века, број становника је процењен на 150-200 људи. Од средине 19. века, због досељеника, све више људи других вероисповести придружило се реформисаној вери. Због светских ратова, број становника насеља је по други пут значајно смањен. Данас је његова близина Дебрецена пресудна. Микеперч се налази у агломерационом подручју Дебрецена. Главни пут 47 који пролази кроз насеље носи велику количину саобраћаја, што олакшава долазак до насеља богатог народним традицијама и јединственим културним вредностима.
„Микеперч чардаш“ („mikepércsi csárdás”),A mikepércsi csárdás има значајну културну вредност, који се годинама није играо, али је последњих година ова вредна народна традиција поново оживела, што несумњиво припада „Хунгарикуму“.
Економија Фабрика батерија CATL Као део политике „Отварања ка Истоку“ мађарског председника Виктора Орбана из 2010. године, усмерене ка економском преусмеравању ка Кини и Русији, кинески произвођач батерија CATL је 12. августа 2022. године објавио да ће изградити фабрику батерија вредну 7,8 милијарди америчких долара и капацитета 100 GWh на 221 хектару земљишта које се налази у Јужној економској зони у Дебрецену; пројекат је поздравила владајућа мађарска странка Фидес као највећу страну инвестицију у историји нације, а фабрика би била највећа те врсте у Европи.
Међутим, становници су почели да протестују када је почела изградња, што је крајем 2022. године покренуо улични протест који је организовала група локалних жена. На две јавне расправе у вези са пројектом, мештани су започели туче и викали на владине званичнике, називајући их издајницима, репортер локалних новина Дебрецинер описао је „стотине људи који су викали и тукли се“. Градоначелник Микеперча, Тимар Золтан, објавио је да се такође противи пројекту, иако је и сам члан Фидеса. Слично томе, Ђерђ Матолчи, гувернер Мађарске националне банке, такође се изјаснио против фабрике.
Становници су забринути због загађења, вредности некретнина и незапослености. Золтан је за Њујорк тајмс рекао да му је CATL рекао да је „превише заузет“ да пошаље представника на састанак у градској скупштини. Као одговор, Фидес је окривио Џорџа Сороша за подстицање протеста; градоначелник Дебрецена Ласло Пап је окривио „лажне информације“ за противљење мештана. Тиме је изградња фабрике и нова радна места остављено за будучност.
Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
На попису из 2011. године, 87,4% становништва се изјаснило као Мађари, 2,2% као Роми, 0,2% као Немци и 0,6% као Румуни (12,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 7,4%, калвинисти 31,9%, гркокатолици 2,1%, неконфесионално 31,3% (25% није одговорило).
У 2022. години, 88,6% становништва се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, 0,4% као Румуни, 0,2% као Немци, 0,1% као Русини, 0,1% као Украјинци, 0,1% као Словаци, 3% као остале, недомаће националности (11,8% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 24% су били реформати, 6,2% римокатолици, 3% гркокатолици, 2,2% остали хришћани, 0,3% остали католици, 0,2% лутерани, 0,1% православци, 0,1% израелти, 25,2% неконфесионални (38,7% није одговорило).
Литература
Győrffy György: Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza I. (Akadémia, 1963)
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 147 — 150. Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Mike-Pércs, у A Pallas nagy lexikona
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар