Илија Грубач (15.7.1888 - 1888) био је учесник Првог светског рата, носилац Албанске споменице један од оснивача удружења носилаца албанске споменице у Лесковцу, учесник Другог светског рата, председник Среског Народноослободилачког одбора среза лесковачког.
Биографија Илија Грубач је пореклом црногорац из Херцеговине, рођен је у Горњем Гајтану у коме је и провео део свог живота. У Првом светском рату Илија је био више пута је унапређиван и деградиран официр српске војске због слободног иступања и правичности. Истакао се у најтежој борби на Облакову, на Чемернику. Најтеже му је било у борби с Бугарима на Чемернику и када је морао да преплива хладно Власинско језеро. После првог светског рата је одликован Албанском споменицом. Након рата се сели у село Барје где се жени и добија породицу. У Другом Светском рату је изгласан за председника Среског Народноослободилачког одбора среза лесковачког. Током Другог светског рата губи своје ордење када Бугари упадну у село Барје и Илија остаје без њих. После Другог светског рата Илија са својим пријатељима оснива Удружење носилаца Албанске споменице у Лесковцу и бива изгласан за председника удружења.
Илија о Првом светском рату О одступању преко Албаније 1915. и гладовању српских ратника Илија каже: „У Кафеји нашао сам свог брата од стрица и још неке познанике. Мој брат набио читаву руку у стомак да би га смањио и тиме смањио потребу за јелом, а очи му се прошириле као чаша. Нисам веровао да човеку могу бити онолике очи од глади. Сећам се била је недеља, кад смо одступајући стигли у Елбасан. Ту на једној ледини, сели смо да се мало одморимо, да се умијемо. Једном мом војнику како се изувао премрзли прсти остадоше у ципели. Ноге су му биле беле као да су парене. Приђе му један официр са прутићем и поче да га шиба по израњаваним ногама. Мени се смрчи, зграбим га па од ледину. Због тога ме стрпају у шатор који је представљао затвор. Мало касније изведу ме пред строј, а ја извадим двебомбе, подигнем их увис и ударим једну о другу. Сви се поплаше и разбеже. Тако сам избегао двадесет пет батина, али су ми одузели чин.“
Илија о Другом светском рату Илија Грубач, стари ветеран првог светског рата, у другом светском рату био је на страни народноослободилачког покрета и партизана. У току народноослободилачког рата Грубач је биран за одбoрника, а 1944/45. године и за председника Среског народноослободилачког одбора среза лесковачког. О ратовању у другом светском рату Грубач каже: „Ја мислим да је нашим синовима у другом светском рату било теже. И ми и они били смо гладни, голи и боси, али ми смо водили фронтални рат, знало се ко је јунак, а ко кукавица и ишло је лакше. Међутим, њих ноћ затекне на Кукавици, а освану на Радану, или омркну на Радану, а освану на Копаонику. Борили су се у сасвим другачијим и тежим условима, али су успели да победе. Делом треба захвалити и нашим причама о јунаштву којим смо их васпитавали.